Volumenski procenat kiseonika u vazduhu je prilično stala oko 21%, ali se njegov parcijalni pritisak (pO2) sa visinom smanjuje

• Na visini od 3000 metara pO2 pada na 110 mmHg što još uvek obezbeđuje 93-94% oksihempglobina. Dalji pad pO2 (povećanje visine) dovodi do Hipoksije zbog nedostatka kiseonika u vazduhu. • pO2 za različite visine izračunava se iz barometarskog pritiska (B) na određenoj visini i volumenskog procenta kiseonika u vazduhu (21%), po formuli pO2 = (B*21)/100. Na osnovu formule možemo zaključiti da se oksigenacija krvi može povećati povećanjem volumenskog procenta kiseonika (npr. udisanje 100% O2) ili povećanjem ukupnog pritiska. Količina ratvorenog gasa u nekoj tečnosti je proporcionalna koeficijentu rastvorljivosti i pritisku koji vlada iznad površine te tečnosti.

• Najveći značaj od svih rastvorenih gasovu u krvi i telesnim tečnosima ima azot. Sa povećanjem barometarskog pritiska procenat rastvorenog azota se povećava, a sa smanjenjem pritiska se smanjuje.

• Pri blagom i postepenom smanjenju barometarskog pritiska dolazi do oslobađanja azota iz krvi i on se preko pluća izbacuje izdahnutim vazduhom. Međutim pri naglom smanjenju pritiska (naglo penjanje na visinu, brzo izranjanje ili dekonpresija) dolazi do oslobađanja azota u vidu mehurića u telesnim tečnostima. Oslobođeni mehurići obrazuju Aeroemboluse u raznim tkivima, a simptomatologija zavisi od lokalizacije embolusa u tkivima. Pritisak zasićene pare zavisi od temperature tečnosti i pritiska iznad površine tečnosti

• Tačka ključanja tečnosti je ona temperatura kod koje se pritisak zasićene vodene pare izjednači sa barometarskim pritiskom. Tačka ključanja vode za temperaturu od 26,50 C (telesna temperatura) odgovara barometarskom pritisku od 47 mmHg. Takav pritisak vlada na visini od 19200 metara. Na toj visini dolazi do hladnog ključanja telesnih tečnosti (prelaska vode i telesnih tečnosti u gasovito stanje). Smanjenjem atmosferskog pritiska povećava se obim gasova u zatvorenom prostotu

• Povećanje obima (širenje) gasova u zatvorenim telesnim šupljinama usled smanjenja barometarskog pritiska pri penjanju na velike visine, ispoljava se kao visinski meteorizam, visinski sinuzitis i otitis. RAD POD POVIŠENIM BAROMETARSKIM PRITISKOM I – RAD U KESONIMA

• Kesonski radnici izvode građevinske radove ispod površine vode ili tla sa podzemnim vodama. Radovi se izvode u čvrstoj komori (kesonu) koja se spušta u vodu (ukopava u tlo). Da bi se sprečio prodor vode u osnovnu komoru kesona se ubauje komprimovani vazduh čiji je pritisak jednak pritisku vode na dubini izvođenja radova. Radnici pre početka rada ulaze u prolaznu komoru gde se postepeno podvrgavaju komprimovanom vazduhu, sve do izjednačavanja sa pritiskom u osnovnoj komori kesona, nakon čega silaze u osnovnu komoru i rade. Pri izlasku iz kesona u prolaznoj komori se vrši postupna dekonpresija (smanjenje pritiska) sve do njegovog izjednačavanja sa pritiskom spoljnog vazduha. Vreme dekonpresije je najkritičniji period boravka u kesonima. II – RONILAČKO ZVONO

• Ronilačko zvono služi za obavaljanj radova pod vodom. U zvono se ubacuje konprimovani vazduh, a radnici se pri ulasku i izlasku iz zvona podvrgavaju postepenoj kompresiji odnosno dekonpresiji. III – RONILAČKI SKAFANDER

• Ovde se komprimovani vazduh dovodi samo u unutrašnjost zaštitne kacige kroz cev sa površine.

• Deo skafandera koji štiti telo izrađen je od gumiranog platna pojačanog metalnim oklopom. IV – RONILAČKI APARATI

• Ronilački aparati mogu se podeliti na one sa vazduhom, kiseonikom i veštačkom gasovitom smešom.