• Biološko dejstvo toplotnog zračenja zasniva se na termičkim efektima. Efekti zavise od talasne dužine, vremena izlaganja i dela tela koji je izložen zračenju. • Najveći neželjeni efekti su pri zagrevanju glave. NORMATIVI
• Propisane norme za energiju toplotnog zračenja na radnim mestima zavise od površine tela koja je izložena zračenju. Površina tela izložena zračenju Dozvoljena energija zračenja 50% i više max. 35W/m2 25 do 50% max. 70 W/m2 ispod 25% max. 100 W/ m2
• Pri IC-zračenju iznad 100 W/m2 neophodna je upotreba individualnih sredstava za zaštitu lica i glave. OCENA MIKROKLIMATSKIH USLOVA
• Bilo koji izdvojeni faktor mikroklime nije dovoljni pokazatelj, niti daje potpunu sliku o uticaju na razmenu toplote između čoveka i okoline. Za normiranje mikroklime treba uzeti sve njene parametre.
• Bilo je mnogo pokušaja da se faktori mikroklime integrišu u jednu numeričku vrednost koja će izraziti uticaj mikroklime na termičko stanje organizma. Tako se došlo doodgovarajućih ideksa: I – INDEKSI TOPLOTNOG STRESA
1. Indeks očekivane četvoročasovne količine znoja (P4SR)
2. Indeks temperatura globus i vlažnog termometra (WBGT)
II – INDEKSI KONFORNOSTI MIKROKLIME
1. Operativna temperatura
2. Standardna temperatura
3. Efektivna temperatura
4. Korigovana efektivna teperatura
5. Indeks prognoziranog stepena nezadovoljnih (PPD)
6. Lokalni diskonfor usled usmerenog strujanja
III – OKSFORDSKI INDEKS (WD) i dr.
• U posebnim uslovima, uzimaju se u ubzir i
1. Razlike u temperaturi između zidova i vazduha
2. Razlike u temperaturi na različitim visinama u prostoriji
• Ovo je naročito bitno u podzemnim objektima, saobraćajnim sredstvima, brodovima i drugim mestima gde dolazi o izraženijeg hlađenja i zagrevanja zidova koji okružuju radni prostor. OPTIMALNI MIKROKLIMATSKI USLOVI
• Predstavljaju takav odnos fizičkih parametara mikroklime koji ne dovodi do funkcionalnih poremećaja i naprezanja termoregulacionih mehanizama, što se oseća kao prijatan toplotni konfor.
• Optimalni uslovi i zone udobnosti određivani su na osnovu izjava većeg broja ispitanika o osećaju konfornosti u odnosu na temperaturu, vlagu, kretanje vazduha i toplotno zračenje. DOPUSTIVI MIKROKLIMATSKI USLOVI
• Predstavljaju takav odnos mikroklimatskih faktora koji dovodi do naprezanja termoregulacionih mehanizama i promena u fiziološkim sistemima, ali se promene nalaze u granicama fiziološkog prilagođavanja. Pri tom se subjektivno mogu osećati posledice mikroklimatskog diskonfora ali bez oštećenja zdravlja. NORMATIVI
• Parametri mikroklime određuju se za 1. Radni prostor – Predstavlja prostor do 2 metara visine iznad nivoa poda ili platforme. 2. Stalna radna mesta – Mesto na kome radnik provodi više od 50% radnog vremena ili 2 sata neprekidno u toku radnog vremena 3. Povremena radna mesta.
• Optimalni mikroklimatski uslovi podrazumevaju: 1. Temperatura vazduha 18 – 230 C 2. Kretanje vazduha 0,18 – 0,6 m/sec
• Optimalne vrednosti efekivne temperature iznose: 2. Za lak rad 17 – 210 C 3. Za umereno težak rad 15 – 180 C 4. Za težak rad 12 – 150 C
• Pri ocenjivanju i normiranju mikroklimatskih parametara, mora se voditi računa i o klimatskoj zoni. U tropskim i subtropskim zonama temperaturne granice za vazduh u radnim prostorijama pomeraju se: 1. Za lak rad 31 – 320 C 2. Za srednje težak rad 30 – 310 C 3. Za težak rad 29 – 300 C
• Pri tom obavezno je da se brzina kretanja vazduha poveća za 0,1m/s, a relativna vlažnost smanji 5% za svaki stepen iznad gornje granice konfora. BAROMETARSKI PRITISAK • Gasoviti omotač zemljine kugle (atmosfera) ima svoju gustinu, masu i pritisak.
• Atmosferski pritisak vazduha je pritisak koji stub vazduha vrši na površinu od 1cm2 i jednak je zbiru vrednosti parcijalnih pritisaka gasova, koji su sastojci vazduha. • Pritisak se u meteorologiji izražava u Milibarima ili Atmosferama, pored toga kao jedinica za pritisak koristi se i Milimetri živinog stuba, a po međunarodnom mernom sistemu jedinica za pritisak je Paskal.
• Na nivou mora prosečan atmosferski pritisak iznosi jednu atmosferu (760 mmHg, odnosno 101,3 kPa)
• Atmosferski pritisak vazduha se smanjuje sa povećanjem temperature vazduha i količine vodene pare u njemu, kao i sa povećanjem nadmorske visine, pri čemu se proporcionalno smanjuju i parcijalni pritisci gasova u gasovitoj smeši (kiseonik, azot i dr.) • Ispod nivoa mora vladaju iste zakonitosti kao i u atmosferi u odnosu na gustinu, pritisak i parcijalne pritiske pojedinih gasova (sa povećanjem dubine povećava se gustina i parcijalni pritisak gasova)
