ETIOLOGIJA
• Javlja se kod radnika koji su izloženi štetnom dejstvu buke nižeg nivoa (preko 90 dB) u toku osmočasovnog radnog vremena, tokom dužeg perioda ekspozicije kao što je industriska buka.
• Industriska buka je najčešći uzrik profesionalne nagluvosti i gluvoće. Povećana ekspozicija postoji u: – Rudnicima – Železarama – Avijaciji i brodogradnji – Metaloprerađivačkoj industriji – Industriji oružja – Tekstilna industrija – Građevinarstvo – Kamenolomima PATOGENEZA
• Dominantan mehanizam nastanka oštećenja kod hronične akustičke traume je: 1. ZAMOR I ISCRPLJENOST SENZORNIH ĆELIJA KORTIJEVOG ORGANA 2. HIPOKSIJA ZBOG SPAZMA AUDITIVNE ARTERIJE
• Tok ovog oštećenja je progradijentan, a patološki mehanizmi se odigravaju u unutrašnjem uhu.
• Usled dejstva buke na vegetativni nervni sistem (Povećanje tonusa simpatikusa), nastaju spazmi završetka auditatibne arterije, koja snabdeva receptorne ćelije Kortijevog organa krvlju. Čulne ćelije Kortijevog organa kao visoko diferentovane ćelije su jako osetljive na hipoksiju pa smanjenje prokrvljenosti dovodi do njihovog nepovratnog propadanja. Ovaj patološki proces zahvata i nervne završetke i sama vlakna slušnog nerva.
• Zbog slabe prokrvljenosti bazilarnog dela kohleje i same lokalizacije ovog dela koji je prvi na udaru zvučnih talasa on prvi strada pa se prvo javlja oštećenje sluha na 4000 Hz.
• Ovako započeti proces na čulnim ćelijama Kortijevog organa je progradijentan, ireparabilan i neizlečiv degenerativni proces. Stalnim izlaganjem zvučnim oscilacijama, povećava se broj oštećenih neurosenzornih ćelija dgovornih za prijem i prenošenje zvučnih utisaka, pa vremenom dolazi do gluvoće. KLINIČKA SLIKA 1. PERIOD USPOSTAVLJANJA SLUŠNOG DEFEKTA
• Karakteriše se privremenom hipoakuzijom za visoke tonove, da bi se posle nekoliko stati odmora sluh vratio na normalnu vrednost.
• Ovo stanje traje 2-4 nedelje uz slušni skotum u opsegu 3500-5000 Hz i oštećenjem sluha od 30-40 dB. 2. PERIOD LATENCIJE
• U ovom periodu prestaju subjektivne smetnje jer je došlo do adaptacije čula sluha na povećanu buku.
• Radnik dobro čuje glasan govor, ali slabije čuje šapat, ženski i dečiji glas koji sadrži visoke tonove.
• Ova faza traje nekoliko meseci ili godina. 3. PERIOD NEPOTPUNE LATENCE
• Oštećenje sluha se širi prema visokim i niskim tonovima, tako da skotom zahvata područije od 2000-8000 Hz sa oštećenjem sluha od 50 dB. 4. PERIOD MANIFESTNE NAGLUVOSTI ILI GLUVOĆE
• Dolazi do definitivnog oštećenja sluha. Radnik čuje govor ali ga nerazume. On ne čuje tihi govor i šapat, ima neprekidno zujanje u ušima i veće psihičke smetnje. Slušni zubac se produbljuje, proširuje i zahvata slušno područije od 1000-8000 Hz sa oštećenjem sluha do 60 dB i više. KARAKTERISTIKE PROFESIONALNE GLUVOĆE 1. Obostrana, simetrična, perciptivnog tipa. 2. Lezija je u delu slušnog organa za visoke frekfence (skotom je od 3000-6000 Hz). 3. Kriva koštane sprovodljivosti prati krivu vazdušne sprovodljivosti. 4. Ispadi se najpre pojavljuju u opsegu visokih frekvenci, a kasnije i u nižim frekvencijama. 5. U početnoj fazi bolesti ispitanik ne čuje šapatni govor, a u završnoj glasan govor. 6. Profesionalna nagluvost se povećava pod stalnim uticajem buke (Progradijentno oboljenje). 7. Po prestanku izloženosti slušni defekt se zadržava i ne širi više. 8. Profesionalna gluvoća je neizlečiva i Slušni aparati ne pomažu. DIJAGNOZA 1. ANAMNEZA – Radna anamneza – Podatak o radu na radnim mestima gde postoji ekspozicija buci. – Lična anamneza – Obratiti pažnju na ranija oboljenja čula sluha i uzimanje ototoksičnih lekova. – Socijalna anamneza – Značajni su podaci koji se odnose na konzumiranje alkohola i cigareta. 2. KLINIČKA SLIKA
• Oslabljen sluh i tegobe koje potiču od ekstraauditivnih efekata buke.
