KONVENCIJA BROJ 121
• Imajući u vidu značaj profesionalnih bolesti Međunarodna organizacija rada (MOR) donela je Konvenciju broj 121 – O davanju za slučaj nesreće na poslu i profesionalnih bolesti 1934 godine, koju je SFRJ ratifikovala. Konvencija obavezuje zemlju potpisnicu da između ostaolog:
1. Propiše listu bolesti kojom bi se obuhvatile bar one bolesti koje se nabrojane u prilogu ove konvencije i koje će biti priznate kao profesionalne bolesti.
2. Unese u svoje zakondavstvo opštu definiciju profesionalnih bolesti dovoljno široku da bi obuhvatila bar one bolesti nabrojane u prilogu ove konvencije.
3. Propiše listu bolesti koja bi se dopunila odredbama koje omogućavaju da se ustanovi profesionalno poreklo bolesti koje nije uneto u listu ili onih bolesti koje se ne manifestuju u propisanim uslovima.
4. Da obezbedi službe preventivne mere protiv nesreća na poslu i profesionalnih bolesti.
5. Da obezbedi službe rehabilitacije koje treba da pripreme onesposobljeno lice da se ponovo vrati na svoj raniji posao ili ako to nije moguće da obavlja neki drugi posao
6. Da preduzima mere za olakšavanje zapošljavanja onesposobljenih na odgovarajućim poslovima. VAŽEĆE ZAKONSKE OBAVEZE U NAŠOJ ZEMLJI I – PRAVILNIK O UTVRĐIVANJU PROFESIONALNIH BOLESTI (Sl. glasnik RS 105/2003)
• Osnovni dokument pri dijagnostikovanju i priznavanju bolesti za profesionalnu – II – PRIJAVA PROFESIONALNE BOLESTI (Sl. glasnik RS br.72/2006)
• Prijavu popunjava zdravstvena ustanova koja je dijagnostikovala profesionalnu bolest (za svaku bolest posebno) i preko poslodavca dostavlja filijali Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. III – REŠENJE O STICANJU PRAVA PO OSNOVU PROFESIONALNE BOLESTI • Donosi Republički fond penzionog i invalidskog osiguranja, na bazi medicinske i druge dokumentacije. IV – IZVEŠTAJ O IZVRŠENOM PEIODIČNOM PREGLEDU
• Obrazac na kome se podnosi Prijava utvrđene profesionalne bolesti (ili sumnja) posle periodičnog pregleda radnika koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovima rada. Prijava se podnosi nadležnoj inspekciji rada u roku od tri dana od dana postavljanja dijagnoze profesionalne bolesti ili sumnje na profesionalnu bolest. Istovremeno se popunjava i Prijava profesionalnih bolesti nadležnom zavodu. V – VOĐENJE PROPISANE DOKUMENTACIJE 1. Knjiga prijave profesionalne bolesti 2. Izveštaj o profesionalnim bolestima Dostavljaju Republički zavodi Saveznom zavodu do 31.01. u kalendarskoj godini za proteklu godinu 3. Knjiga utvrđenih profesionalnih bolesti pri periodičnom pregledu radnika koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovim rada. SPECIFIČNOSTI DIJAGNOSTIKOVANJA PROFESIONLANIH BOLESTI
• Dijagnozu treba da postavlja specijalista medicine rada, koji pored medicinskih činjenica poznaje i uslove na radnom mestu obolelog, podatke o kretanju u službi i podatke o zdravstvenom stanju obolelog tokom rada. Arbitraža treba da je u kompetenciji referentne zdravstvene ustanove za medicinu rada.
• Dispanzerski nadzor nad licima koja su pod uticajem profesionalnih štetnosti jedan je od osnovnih uslova za blagovremeno i tačno dijagnostikovanje profesionalne bolesti, Zakon nalaže obavezne Periodični pregledi radnika koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom. ETIČKI I DEONTOLOŠKI PRINCIPI
• Prijem radnika na posao, informisanje o uslovima na radu i načinu zaštite na radu od profesionalnih štetnosti, slanje u zdravstvenu ustanovu radi dijagnostikovanja profesionalne bolesti, sopštavanje dijagnoze i ocena radne sposobnosti – sve to može izazvati sumnju bolesnika i deontološke probleme.
• Zato kada razgovaraš sa bolesnikom o njegovoj bolesti misli šta govoriš, kome govoriš, zašto govoriš i kako to razume bolesnik, njegovi rođaci i drugi ljudi. Informacija o zdravstvenom stanju radnika pojedinca može biti dostavljena samo radniku lično i njegovom ordinirajućem lekaru. Poslodavcu, službi zaštite na radu, inspekciji i sl. mogu biti dostavljani samo zdravstveni podaci za grupu radnika.
