Kada čujete reč brza hrana svakako da odmah pomislite na hamburger i pržene krompiriće. U toku jedne godine „normalni“ čovek pojede 60 kilograma šećera, 30 kilograma masnoće, 50 kilograma belog brašna, 8 kilograma riže, 12 kilograma krompira, 2,5 kilograma sladoleda. Sve što čovek pojede, ostavlja tragove šljake u njegovom telu. Pre svega ako se „normalno“ hrani. Domaćica ulaže svaki mogući trud da skuva nešto ukusno za celu porodicu.
Svakako da je to pohvalno nastojanje. Ipak, ne želim da tu privlačnu sliku o njoj na bilo koji način narušim. Međutim, veoma je sigurno da se tu krije mnoštvo onoga što nije nameravala da učini ili da pruži svojim ukućanima. Svakako da svaka domaćica priprema hranu da bi njena porodica bila pravilno i dobro nahranjena i zdrava. Ali, šta se događa kada dobra kuharica nema pojma o skrivenim otrovima u svakodnevnom hlebu? Hoćete li stvarno da saznate šta će se dogoditi? Nalazite se u opasnosti da ustanovite da nešto od te hrane nećete želeti da uzimate zato da biste osigurali sebi zdraviji, mladalačkiji život.
Zato nam sada prestoji posao objašnjavanja i otkrivanja. Čovek je jedino biće na ovoj planeti koje svoju hranu prvo ubije kuhanjem ili pečenjem, zatim je soli i tek onda jede. Jedino biće koje, iako je odraslo, i dalje pije mleko. Kada čovek tako živi nasuprot svome zdravlju, nije nikakvo čudo da umire pre vremena. Osim toga, ima među nama onih koji fanatično žele da uštede nešto vremena, koji zato samo raspakuju gotovu hranu i uključe mikrotalasnu pećnicu. To nije nikakvo stvarno čuvanje vremena, jer će vas na kraju krajeva sigurno koštati jednog dela vašeg života.
Ima sigurno još mnoštvo varijacija ovog istog procesa. Međutim, sve to sigurno već znate zahvaljući reklamama na televiziji, zar ne? Ali, da li vam je već neko pokazao šta se događa sa sasvim običnim namirnicama i njihovim sastojcima pošto smo ih pripremili? „Hrana za pse je bolja! Deca s urođenim telesnim nedostacima se danas jedva mogu prebrojati. Svetska zdravstvena organizacija je pre nekoliko godinba izdala jednu studiju o 33 industrijski najrazvijenijih zemalja u svetu i o nekoliko zadravstvenih kategorija.
Što se tiče dužine očekivanog života Sjedinujene Američke Države su zauzele 25 mesto. U 24 zemlje na svetu ljudi, dakle, žive duže nego u Sjedinjenim Državama. Što se tiče procenra dece koja su preživela prvu godinu života, Amerika se nalazi na 23. mestu. Dvadeset i dve zemlje na svetu omogućuju svojim novorođenim bebama bolje mogućnosti da prežive prvu godinu života od dece u Sjedinjenim Državama. Što se tiče takozvanih profesionalnih bolesti, Sjedinjene Države se nalaze na poslednjem mestu. Zašto je to tako?
Zato što Amerikanci imaju posebno veliki nedostatak minerala u svojoj ishrani. Već pre mnogo godina, Ministarstvo poljoprivrede i stočarstva uputilo je farmerima savet da svoju stoku namenjenu klanju od samog početka osiguraju protiv bolesti kao što su alchajmer, reumatski artritis, dijabetes, zakrečenje srčanih krvnih sudova i bolesti srčanih mišića da ne bi za kratko vreme doživeli bankrot. Pre oko 5o godina počeli su mnogi rančeri i farmeri da shvataju da mineralne soli u stočnoj hrani mogu da sačuvaju njihovu stoku od mnogih bolesti.
Od tog vremena na sve strane su se mogle videti ovce koje su zaboravljale da pasu, konji oboleli od dijabetesa, koji su padali u komu i lipsavali, svinje s tako uznapredovalom osteoporozom da su im zadnje noge u vreme parenja pucale na dve polovine. To je sve bilo na dnevnom redu. Kasnije su ti rančeri saznali kako da svoju stoku sačuvaju od skoro svih bolesti. Obogaćivali su stočnu hranu prirodnim vitaminima i biopodnošljivim biljnim mineralima.
Znate li stvarni broj dece koja se u Sjedinjenim Državama rađaju s urođenim manama? Odnos je jedan prema pet hiljada! Kod stoke taj odnos je jedan prema petstotina hiljada! Dakle, stotinu puta povoljniji! Temelj je sledeći: hrana za pse, koju proizvodi Health Packing Company, obogaćena je sa 40 prirodnih biogenih minerala. Hrana za laboratorijske životinje sadrži u pravilu oko 28 tih mineralnih dodataka. Pođite sada u bilo koju trgovinu u vašoj blizini i čitajte listu sastojaka u jednoj konzervi hrane za bebe. Nećete naći ni jednu jedinu konzervu na kojoj je navedeno više od 12 minerala.
To je i više nego zabrinjavajuće. Ili? Kada ste na televiziji videli nekog bolesnog psa? A da vidite neko bolesno dete, moraćete se za vreme odmora naći u nekom školskom dvorištu – naći ćete ih u velikom mnoštvu! Deca, koja kašlju, kijaju, šmrcaju, povraćaju ili viču – još mnogo pre nego što će odrasti već su predodređena za bolesti i degeneraciju. Mnoga od te dece mogu spolja izgledati zdrava – ona nose neke druge probleme u sebi, imaju problema s koncentracijom ili su hiperaktivna – ili i jedno i drugo.
Kada mislimo o tome da svojoj deci putem prikladne ishrane ponudimo jednu zdraviju budućnost, ne smemo zaboraviti da svoje buduće majke u pravom smislu snabdemo prirodnim vitaminima i biljnim mineralima.“ (dr Jackoson Stockwell) Po mom mišljenju je prirodna ishrana, bogata mineralima, jedini način da učinimo korak napred u kulturi ishrane. Trebalo bi da sebe tako kultivišemo da neku namirnicu smatramo privlačnom samo u slučaju da sadrži visoki procenat prirodnih minerala, a ne onda kada nas privlači jedino svojim ukusom.
