Profesionalne bolesti obuhvataju određene bolesti prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na poslovima odnosno radnim zadacima koje osiguranik obavlja. Iz date definicije pojma profesionalnih bolesti proizilazi:
1. Da se radi o određenim bolestima
2. Da su te bolesti prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada
3. Da se taj rad i uslovi rada odnose na radno mesto odnosno poslove koje je osiguranik obavljao
4. Da je to ono radno mesto odnosno oni poslovi po osnovu kojih je osiguranik osiguran. Pravilnikom je utvrđeno 56 profesionalnih bolesti i nabrojani su poslovi pri čijem se obavljanju ove bolesti pojavljuju, kao i uslovi pod kojim se ove bolesti smatraju profesionalnim. Za postojanje profesionalne bolesti potrebno je da su ispunjeni svi uslovi predviđeni listom profesionalnih bolesti. Osnovni uslov da se jedna bolest u zakonskom smislu smatra profesionalnom jeste postojanje uzročno-posledičnog odnosa između obavljanja poslova i nastanka bolesti i da se nalazi na listi prof. bolesti Profesionalne bolesti, radna mesta odnosno poslove na kojima se te bolesti pojavljuju i uslove pod kojima se smatraju profesionalnim u našoj zemlji utvrđuju ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar zdravlja, na predlog fonda.
Prijavu profesionalnih bolesti popunjava zdravstvena ustanova koja je dijagnostikovala oboljenje. Postojanje profesionalne bolesti utvrđuju organi zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja na osnovu Liste profesionalnih bolesti, Prijave profesionalne bolesti i Medicinske dokumentacije (Ekspertiza ZZZZR iz Niša ili Novog Sada ili Instituta za medicinu rada Beograd) MEDICINSKA DEFINICIJA PROFESIONALNE BOLESTI Profesionalne bolesti predstavljaju patološka stanja nastala u neposrednoj vezi s redovnim zanimanjem radnika.
To su određene bolesti prouzrokovane uticajem procesa i uslova rada na radnika koji taj posao obavlja. To su bolesti izazvane štetnostima sa radnog mesta. KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE PROFESIONALNE BOLESTI I – KRITERIJUMI ZA UZROČNOST – Zasnivaju se na:
1. Postojanju statistički značajne povezanosti između ekspozicije štetnom agensu i oštećenja zdravlja
2. Postojanju povezanosti između intenziteta ekspozicije i veličine poremećaja zdravlja
3. Višim koncentracijama agenasa ili njihovih metabolita kod eksponovanih radnika
4. Činjenici da se slični poremećaji mogu dokazati i u eksperimentu na životinjama
II – KRITERIJUMI ZA MORFOLOŠKE I FUNKCIONALNE PROMENE
1. Sigurni kriterijumi – Znače da je pojava jedne morfološke promene na jednom organu ili sistemu dovoljna za utvrđivanje profesionalne bolesti.
2. Verovatni kriterijumi – Znače da je neko stanje ili poremećaj verovatno posledica uticaja profesionalnog štetnog faktora, ali je za utvrđivanje profesionalne bolesti potrebna i morfološka ili funkcionalna promena na bar još jednom organu ili sistemu.
3. Mogući kriterijumi – Radi se o profesionalnim bolestima za čije su utvrđivanje neophodne promene na najmanje tri organa ili sistema. III – KRITERIJUMI ZA TRAJANJE BOLESTI I VREME
EKSPOZICIJE
• Dužina izloženosti noksi može uticati na veličinu poremećaja zdravstvenog stanja pa je minimalna dužina ekspozicije kod nekih bolesti definisana u Listi profesionalnih bolesti.
• Vremensko trajanje poremećaja zdravlja je kod nekih profesionalnih bolesti definisano u Listi ali samo u slučaju kada se poremećaj može popraviti bez ikakvih posledica.
