Plan za bezbednost i unapređenje zdravlja može da se sačini za celo preduzeće u fazi projektovanja, za pojedine pogone ili postrojenja tokom njihove rekonstrukcije ili da bude deo stalnih aktivnosti u okviru zaštite na radu. Osnov-ni elementi ovih planova jesu:
I – Definisanje ciljeva i mera Ciljeve i mere zaštite definišu uprava, tim za sprovođenje zaštite i radnici. Ciljevi se odnose na sprečavanje povreda i bolesti na poslu i van posla.
II – Stav preduzeća U realizaciji programa zaštite neophodno je postojanje pozitivnog stava svakog člana preduzeća, posebno onih koji učestvuju u realizaciji zaštite i uprave.
III – Procena rizika Predstavlja proces pregleda radnih mesta i opreme u cilju otkrivanja postojanja potencijalnih uzroka nesreća na radu, povreda, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom. Procenjivanje rizika vrši se prostom opservacijom, ali i složenim analizama sistema na osnovu sprovođenja anketa, periodičnih pregleda opreme, analiziranja svih incidenata itd. Analizu rizika sprovodi edukovani tim koji sprovodi zaštitu. Eliminisanje rizika pre nego što prouzrokuju neželjene efekte suština je prevencije.
IV – Projektovanje objekata i opreme Projektovanje proizvodnih objekata ili bilo kog dela radne sredine kao i opreme treba da obuhvati i analizu bezbednosti i zdravlja. Na osnovu ove analize predlažu se Eliminacija rizika – Obično se primenjuje pri projektovanju. Ako rizik već postoji on se može eliminisati ponovnim projektovanjem. Ovo se postiže metodama supstitucije, mehanizacije i automatizacije procesa. Izolacija rizika – je prihvatljiv način zaštite kada je eliminacija neizvodljiva. Primenjuje se pri projektovanju sistema zatvorenog procesa ili prostora (hermetizacija) da bi se napravila granica između rizičnog prostora i radnika. Izdvajanje radnika – odnosi se na zaštitu od rizika korišćenjem lične zaštitne opreme.
