INTERAKCIJA FAKTORA RADNE SREDINE
Higijena rada bavi se identifikacijom i evaluacijom potencijalno štetnih faktora radne sredine i zaštitiom čoveka od njihovog nepovoljnog delovanja. Budući da je radna sredina samo deo životne sredine i uticaj faktora radne sredine treba izučavati u okviru potpunog okruženja. NIVOI ŽIVOTNE SREDINE Životna sredina može se podeliti na četiri nivoa:
• mikronivo kućne sredine – karakterističan je za pojedinca,
• mezonivo radne sredine – karakterističan je za grupu radnika,
• makronivo komunalne sredine – odnosi se na populaciju grada ili regiona i
• meganivo klimatske zone – odnosi se na širu populaciju. FAKTORI ŽIVOTNE SREDINE Životnu sredinu karakteriše i šest grupa faktora:
• faktori vezani za fizičku aktivnost radnika (dinamičku ili statičku),
• faktori vezani za mentalnu aktivnost radnika (percepcija, odlučivanje, delovanje),
• hemijski faktori (nutricijensi, kiseonik, voda, hemijske materije u radnoj sredini i sl.),
• fizčki faktori (zvuk, vibracije, klima, radijacija i dr.)
• biološki faktori (bakterije, virusi, gljivice, životinje, biljke),
• socijalni faktori (međuljudski odnosi, organiza-cija rada, politički sistem). Navedeni faktori životne sredine mogu se klasifikovati i prema biološkoj esencijalnosti na:
• primarno biološki esencijalni faktori – neophodni za razvoj i očuvanje zdravlja čoveka (nutricijensi, fizička i mentalna aktivnost, socijalni kontakti, temperatura, vlažnost i sl.),
• primarno neesencijalni faktori – nisu neophodni za za razvoj i očuvanje zdravlja čoveka o (štetne hemijske materije, kozmetika, duvan, alkohol, vibracije, jonizujuće zračenje i dr.). U proceni uticaja sredine na zdravlje čoveka moraju se uzeti u obzir sva četiri nivoa životne sredine, kao i svih šest navedenih grupa faktora koji karakterišu životnu sredinu. Zadatak medicine rada je optimalizacija biološki esencijalnih i minimalizacija biloški neesencijalnih faktora. INTERAKCIJE FAKTORA RADNE SREDINE Iako se u praksi obično posmatra samo jedan aspekt ili faktor radne sredine, ekspozicija većini faktora iz iste ili različitih grupe odvija se istovremeno tako da su interakcije faktora radne sredine česte i mnogobrojne. Spektar kombinovanih ekspozicija faktorima radne sredine veoma je širok:
• ekspozicije faktorima iz iste grupe (npr. buka i vibracije),
• ekspozicije faktorima iz dve grupe (npr. buka i mentalno naprezanje),
• ekspoziciji faktorima iz više grupa (npr. visoka temperatura, gljivice, duvanski dim, smenski rad). Čak i pri ekspoziciji samo jednom faktoru radne sredine, postoje različite kombinovane ekspozicije:
• istovremena ekspozicija različitim jedinjenjima istog hemijskog faktora (npr.hroma),
• istovremena ekspozicija različitim oblicima istog fizičkog faktora (kontinuirana i inpulsna buka),
• različiti putevi ulaska u organizam istog faktora (npr. kadmijum inhalacija i ingestija),
• istovremena ekspozicija istom faktoru na različitim nivoima životne sredine (npr. buka u komunalnoj i radnoj sredini). Navedene kombinovane ekspozicije proučavaju se zbog mogućeg udruženog delovanja na biološki sistem koji mogu biti: potencirajući, aditivni, sinergički ili umanjujući (retko). Istovremeno prisustvo različitih faktora radne sredine može da dovede do njihove međusobne interakcije, ovde se prvenstveno misli na inter-akciju fizičkih, hemijskih i bioloških faktora radne sredine (unutar iste ili između različitih grupa). Interakcije se mogu odvijati u različitim medijumima, ali su za medicinu rada najznačajnije interakcije koje se odvijaju u vazduhu radne sredine. Interakcije faktora treba poznavati radi kvalitetne evaluacije ekspozicije i radi preuzimanja adekvatnih mera kontrole i zaštite. Od značaja su interakcije faktora čiji krajnji razultat utiče na biološki sistem radnika i njegovo zdravlje. Većina faktora fizičke sredine pokazuje interakcije sa hemiskim i biološkim faktorima radne sredine. PRIMERI INTERAKCIJA FAKTORA RADNE I ŽIVOTNE SREDINE
• Interakcija sunčeve svetlosti, mikroorganizama, vlažnosti i temperature vazduha i pesticida;
• Istovremeno prisustvo sunčeve svetlosti i mikroorganizama ubrzava razgradnju pesticida, kao i veća vlažnost i temperatura vazduha; • Vazdušni pritisak i temperatura vazduha deluju na sadržaj izduvnih gasova dizel motira;
• Pri sniženom atmosferskom pritisku koncentracije kiselih organskih jedinjenja u izduvnim gasovima dizel motora su veće nego li pri normalnom pritisku; • Nastanak fotohemijskog smoga; • U nastanku smoga učestvuju atmosferski kiseonik, ultravioletna radijacija i azotni oksidi;
• Ponašanje gasova i para zavisi od temperature i pritiska;
• Npr. formaldehid se već na temperaturi od 200 C kondenzuje u paraformaldehid i dr;
• Statički elektricitet čestica prašine utiče na njihovu sudbinu i ponašanje u vazduhu;
• Što je naelektrisanost azbestnih čestica veća to je veće i njihovo taloženje u radnoj sredini i u plućima;
• Interakcija čvrstih aerosola u vazduhu i gasova ili para;
• Npr. čađ brže vezuje i uklanja sumpordioksid u prisustvu amonijaka;
• Mnogi gasovi, pare i aerosoli koji se stvaraju u toku radnog procesa menjaju se već u vazduhu
• Npr. metalni dimovi i magle raspršenih boja o čemu treba voditi računa pri uzimanju uzoraka i analizi;
• Duvanski dim pokazuje veliki broj interakcija sa fizičkim i hemijskim faktorima;
• Konponente duvanskog dima se dobro apsorbuju na prašinu u vazduhu;
• Alkohol dobro rastvara vinilhlorid;
• Alkohol u posudama od polivinila rastvara rezidualni monomer i može da doprinese povećanoj ekspoziciji vinilhloridu;
• Broj i tip mikroorganizama u radnoj sredini menja se zavisno od temperature i vlažnosti vazduha, doba dana, sezone i geografskog položaja;
• Mikroorganizmi mogu međusobno pokazivati interakcije. Npr. Aspergillus parasiticus koj stvara izuzet-no opasne otrove u prisustvu Trychothecium roseum smanjuje lučenje alfatoksina. Smanjenje lučenja je veće što je vlažnost i temperatura vazduha veća. SKRIVENE ŠTETNOSTI Skrivene štetnosti se ne koriste i neproizvode namerno, već se stvaraju i u atmosferu oslobađaju: I – U slučaju akcidentata; II -Predstavljaju aditiv ili onečišćenje u drugim hemijskim materijama;
• Benzen – onečišćenje toluena
• 1,4-dioksan – aditiv trihloretana i trihloretilena
• Fosfin i arsin – onečišćenje acetilena
• Dioksin – onečišćenje nekih herbicida III – Prilikom sagorevanja; IV – Usled dekompozicije Na kraju treba istaći da je za higijenu rada u evaluaciji potencijalnih ekspozicija štetnim faktorima radne sredine neophodno poznavanje i njihovih interakcija i izvora skrivenih štetnosti i opasnost.