I – PROFESIONALNA ORJENTACIJA
Profesionalna orjentacija je usmeravanje ljudi na određene grupe poslova ili zanimanja koje bi odgovarale njihovim sposobnostima, spretnostima i interesovanju. To je pomoć kandidatu da odabere onu vrstu stručnog osposobljavanja koja će mu omogućiti da koristeći svoje potencijale, zadovolji zahteve željenog zanimanja. Primenjuje se obično pri upisu u stručne škole.
II – PROFESIONALNA SELEKCIJA
Profesionalna selekcija je postupak pri kome se za jedno radno mesto, između više kandidata, bira onaj ili oni čije sposobnosti optimalno odgovaraju zahtevima tog radnog mesta. Profesionalna selekcija odgovara pojmu prethodni pregled koji bi trebalo da se obavlja pri zapošljavanju na bilo koje radno mesto. Kontraindikacije za rad sa određenim štetnostima Izvesna stanja i oboljenja onemogućavaju bavljenje nekim poslom te predstavljaju kontraindikaciju za zapošljavanje na određenim radnim mestima.
PREVENTIVNI ZDRAVSTVENI PREGLEDI RADNIKA
I – PRethodni pregledi Prethodni pregledi su pregledi koji se obav-laju prilikom zapošljavanja na određeno radno mesto. Ovim pregledom se utvrđuje da li je zdravstveno stanje kandidata u skladu sa zahtevima radnog mesta radi kojeg se pregled vrši. Preduslov je dobro poznavanje radnog mesta. Prethodni pregledi su zakonski obavezni za sve radnike koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovima rada.
II – Perodični pregledi Periodični pregledi su pregledi kojima se ispitaje zdravstveno stanje radnika i daje mišljenje o tome da li je radnik sposoban da nastavi rad na istom radnom mestu ili ne.
III – Vanredni pregledi Vanredni pregedi vrše se kada nastanu posebne okolnosti koje zahtevaju uvid u zdravstveno stanje kolektiva, jedne grupe ili ređe pojedinca. Oni su po pravilu ciljani u sledećim situacijama Pojava većeg broja slučajeva poremećaja zdravstvenog stanja sa istim ili sličnim simptomima Pri uvođenju novih tehnologija ili sirovina U slučaju povećanog apsentizma ili broja povreda na radu.
IV – Kontrolni pregledi Kontrolni pregledi imaju za cilj da se utvrdi efekat primenjenih tehničkih i medicinskih mera zaštite. Ovde spadaju i pregledi koji se obavljaju pre upućivanja radnika na kolektivni preventivni oporavak i nakon povratka sa oporavka. V – Sistematski pregledi Sistematski pregledi imaju za cilj praćenje zdravstvenog stanja pojedinih grupa i kategorija radnika koje su homogene po nekom obeležju, a koje nisu obuhvaćene preventivnim zdravstvenim pregledima.
RADNA MESTA SA POVEĆANIM RIZIKOM
Radna mesta na kojima se javljaju štetnosti izvan dozvoljenih granica, proglašavaju se radnim mestima sa posebnim uslovima rada. Na takvim radnim mestima poremećena je ergonomska ravnoteža i radnik ne može da odgovori na zahteve rada i radne sredine. Funkcionalna sposobnost i zdravstveno stanje radnika na takvim radnim mestima se remeti i rad može da bude razlog za bolest. Posebni uslovi rada mogu se podeliti po tri osnova I – Po osnovu posebnih bioloških zahteva Zahtevaju da radnik ima posebne biološke kvalitete da bi mogao da obavlja posao bez štete po zdravlje.
• Zahtevi za posebnim funkcijama organa i sistema
• Zahtevi za određenim starosnim granicama
• Zahtevi za određenim polom
II – Po osnovu povećanog rizika To su uslovi koji povećavaju rizik za nas-tanak: Povreda na radu – čiji nastanak zavisi od načina rada, materjala i alata kojim se rukuje, a nezavisi od vremena koje radnik provodi u rizičnim uslovima (povreda se može očekivati i na početku rada). Profesionalnih bolesti – postoji lista ovih bolesti sa tačno navedenim uslovima rada kojima radnik mora da bude izložen da bi se te bolesti mogle smatrati profesionalnim.
III – Po osnovu specifičnih zahteva rada ili njihovih kombinacija Takvi su poslovi letačkog osoblja, rad na visini, rad sa oružjem, i sl.
MERE ZAŠTITE NA RADNIM MESTIMA SA POVEĆANIM RIZIKOM
I – Obavezne mere
• Redovna periodična kontrola utvrđenih posebnih uslova na radu (opterećenja, štetnosti i dr.).
• Prethodni pregledi – svih osoba koje se zapošljavaju na radna mesta sa posebnim uslovima rada.
• Periodični pregledi – svih zaposlenih na radnim mestima sa posebim uslovima rada.
II – Fakultativne mere Racionalizacija režima rada i odmora – razne konbinacije dužine vremena rada i odmora Skraćenje radnog vremena – tamo gde se štetno delovanje kumulira tokom rada, a organizam se ne oporavlja do sledećeg radnog dana. Beneficirani radni staž – daje se u sledećim situacijama:
• -kada posebni uslovi izazivaju negativne efekte po zdravlje tek posle dužeg vremenskog perioda.
• -za poslove koji zahtevaju očuvane funkcije organizma koje se sa starenjem normalno smanjuju. Rekreacioni tretmani – za vreme radnog vremena i u banjsko-rekreativnim centrima. Uvođenje zaštitnog obroka – služi za nadoknadu materije i energije koje su u organizmu deficitarne usled delovanja posebnih uslova rada.
ZDRAVSTVENO PROSVEĆIVANJE I EDUKACIJA Ako postoji rizik na radnom mestu, radnici moraju biti obavešteni o tome, kao i o načinu zaštite. Cilj edukacije je da se radnici aktivno odnose prema čuvanju i unapređenju zdravlja. Obuka iz oblasti bezbednosti i unapređenja zdravlja treba da bude i sastavni deo edukacije za određeno zanimanje.
MEDICINSKA I PROFESIONALNA REHABILITACIJA
I – Medicinska rehabilitacija Medicinska rehabilitacija je vraćanje obolelog u njegovu punu fizičku, psihičku, emocionalnu, socijalnu, profesionalnu i ekonomsku aktivnost i sposobnost za rad. Ona obuhvata sve postupke lečenja od nastanka oboljenja ili povrede do konačnog ishoda. II – Profesionalna rehabilitacija Profesionalna rehabilitacija najčešće predstavlja nastavak medicinske rehabilitacije i usmerena je na vraćanje radnika na ranije radno mesto, a ako to nije moguće putem prekvalifikacije osposobljavanje istog za posao koji odgovara njegovoj preostaloj radnoj sposobnosti.
