Zvuk nastaje oscilatornim kretanjem čestica čvrstih, tečnih ili gasovitih tela koje imaju osobinu elastičnosti

Buka predstavlja svaki zvuk koji kod čoveka izaziva subjektivni osećaj neprijatnosti. 1. IZVOR ZVUKA

• Mesto na kome čestice pod dejstvom neke sile započnu oscilatorno kretanje. 2. ZVUČNI TALASI

• Nastaju prenosom oscilatornog kretanja čestica zvučnog izora na čestice okolne sredine. Mogu biti I – Longitudialni- ako se oscilatorno kretanje čestica sredine vrši se u pravcu prostiranja zvučnih talasa II – Transverzalni – ako se oscilatorno kretanje čestica sredine vrši upravno na pravac prostiranja z.t. 3. BRZINA PROSTIRANJA ZVUČNIH TALASA

• Zavisi od stanja sredine u kojoj se stvaraju (u vazduhu 343 m/s) 4. ZVUČNA ENERGIJA

• Kinetička E oscilatornog kretanja čestica izvora zvuka prenosi se na čestice okolne sredine, tako da i prostor oko izvora zvuka ima određenu E (zvučnu E) koja se izražava u Džulima (J) 5. ZVUČNA SNAGA

• Ukupna zvučna E koju zvučni izvor stvara u jedinici vremena, izražava se u Vatima (W). 6. INTENZITET ZVUKA (Io)

• Predstavlja brzinu prenošenja zvučne energije kroz jediničnu površinu koja je upravna na pravac prostiranja zvučnih talasa, izražava se u Vatima po m2 (W/m2 ). 7. ZVUČNO POLJE

• Deo prostora oko zvučnog izvora kroz koji se prostiru zvučni talasi. Razlikujemo: I – Slobodno zvučno polje – ako se zvučni talasi slobodno prostiru u svim pravcima od zvučnog izvora. II – Difuzno zvučno polje – ako se zvučni talasi višestruko reflektuju od površina prepreka.

• Pojam zvučnog polja obično se vezuje za vazdušni prostor koji okružuje izvor zvuka i kroz koji se zvučni talas prenosi do čula sluha čoveka. 8. ZVUČNI PRITISAK (Po)

• U svakoj tački zvučnog polja pod dejstvom zvučnog talasa dolazi do promena u pritisku. Promenjiva komponenta ukupnog pritiska u nekoj tački zvučnog polja, koja se superponira na stalni atmosferski pritisak naziva se zvučnim pritiskom (Po), koji se izražava u Paskalima (Pa). 9. SUBJEKTIVNE VELIČINE ZVUKA 1. Glasnost – Veličina osećaja koja se javalja pod dejstvom zvuka. Merna jedinica je Son. 2. Nivo glasnosti – Merna jedinica je Fon 3. Nivo buke – predstavlja korigovani nivo zvučnog pritiska dobijen propuštanjem signala buke kroz tz. subjektivni A filter. Merna jedinica je Decibel A (dBA). VRSTE ZVUČNIH POJAVA PERIODIČNE ZVUČNE POJAVE

• Kod kojih se vrednosti trenutnih zvučnih pritisaka posle određenog vremenskog perioda ponavljaju na isti način, pa one imaju svoju Periodu, Frekfencu i Amplitudu. I – PROSTOPERIODIČNI ZVUK

• Najednostavniji oblik periodične zvučne pojave za koji možemo definisati 1. Prosečna vrednost – srednja vrednost zvučnih pritisaka u nekom vremenskom intervalu i 2. Efektivna vrednost – kvadratni koren srednje vrednosti kvadrata trenutnih zvučnih pritisaka u vremenu. II – SLOŽENOPERIODIČNI ZVUK

• Sastavljeni iz većeg broja prostoperiodičnih zvukova (frekfentne konponente, harmonici) koji čine njegov frekfentni spektar. NEPERIODIČNE ZVUČNE POJAVE (Šumovi)

• Odlikuju se slučajnim promenama zvučnog pritiska u toku vremena i te se pojave nikada ne ponavljaju na isti način. Ovde nema smisla govoriti o pojedinačnim frekventnim komponentama, već samo o užim ili širim opsezima frekvence iz celokupnog frekventog spektra zvučne pojave. Šumovi su najčešći zvuk u životu. PRAG SLUHA I BOLA

• Minimalne vednosti Po i Io pri kojima se javlja slušni osećaj naziva se prag sluha, a vrednost Po i Io koje dovode do osećaja bola naziva se prag bola. Dijapazon vrednosti Io i Po između praga sluha i praga bola je ogroman pa se umesto njih koriste logaritamske veličine 1. Nivo zvučnog intenziteta (Li) – dobija se po formuli Li = 10 x log10 I / Io, jedinica je dB. 2. Nivo zvučnog pritiska (Lp) – dobija se po formuli Lp = 20 x log10 P / Po jedinica je dB. Gde su I i P vrednosti intenziteta zvuka, odnosno zvučnog pritiska na pragu sluha, a Io i Po izmerene vrednosti. Na ovaj način je raspon između praga sluha i praga bola sveden na samo 130 dB što omogućava prikaz celog čujnog područja čoveka na jednom dijagramu. TIPOVI BUKE PREMA PROMENJIVOSTI NIVOA 1. BUKA NEPROMENJIVOG NIVOA (Kontinuirana buka) – čiji se nivo menja u opsegu do 5 dB. 2. BUKA PROMENJIVOG NIVOA– ako se nivo menja u opsegu većem od 5 dB. 3. ISPREKIDANA BUKA – buka koja traje više od 1 sec sa više prekida u toku trajanja. 4. IMPULSNA BUKA – jedan ili više odvojenih akustičkih inpulsa koji traju kraće od 1 sec. PREMA NIVOIMA INTENZITETA 1. BUKA PRVOG STEPENA (30-65 dB)

• Dobro se podnosi i ne izaziva oštećenje sluha. Samo kod jako osetljivih osoba može da izazove lakšu uznemirenost, glavobolju, razdražljivost i nemiran san. 2. BUKA DRUGOG STEPENA (65-90 dB)

• Pri kojoj se već uočavaju i neurovegetativne smetnje sa efektima kako na sluhu tako i na celom telu.

• Višegodišnje izlaganje ovoj buci izaziva trajno oštećenje sluha lakog stepena na visoke tonove. 3. BUKA TREĆEG STEPENA (90-110 dB)

• Kod većine ljudi izaziva teške neurovegetativne smetnje i progresivni trajni gubitak sluha u relativno kratkom vremenu. Ovu buku obično prate i vibracije. 4. BUKA ČETVRTOG STEPENA (110-130 dB)

• Ovu buku čovek ne može dugo da izdrži jer izaziva brze neurocirkulatorne smetnje i nagli gubitak sluha uz nesnosno zujanje i druge poremećaje. Ako buka pređe 130 dB oštećenja su praktično momentalna. BIOLOŠKO DEJSTVO BUKE MEHANIZAM REGISTROVANJA ZVUKA

• Zvuk ili buka su vid mahaničke energije koja vrši pritisak na bubnu opnu koja zato počinje da osciluje. Oscilacije bubne opne prenose se preko slušnih košćica u srednjem uhu do Foramena ovale čija mambrana takođe počinje da osciluje u istom ritmu. Pokreti membrane ovale izazivaju pokretanje peri i endolinfe u koštanom i membranoznom delu Labirinta unutrašnjeg uha. Labirint ima tri kanalića Skala vestibuli, medija i timpani. Izmeđi skale vistibuli i medije nalazi se Membrana vestibuli, a između skale medije i timpani nalazi se Bazilarna membrana na kojoj leži Kortijev organ.

• Bazilarna membrana kortijevog organa je sastavljena od 2000 niti, koje su zategnute, elastične i nejednake dužine pa zato mogu da osciluju u različitim frekfencijama. Kratke niti koje su lokalizovane u samoj bazi kohleje osciluju pri vrlo visokim frekfencijama, dok one duže koje su pri vrhu kohleje osciluju pri niskim frekfencijama. Sam Kortijev organ koji leži na površini bazilarne membrane sastavljen je od tri reda spoljašnjih i jednog reda unutrašnjih treptastih ćelija koje predstavljaju receptorne ćelje. Baze ovih receptornih ćelija opletene su mrežom završetaka slušnog nerva koji vodi do odgovarajućeg centra u CNS-u.

• Prilikom pokreta perilinfe dolazi do savijanja bazalne membrane i nadražaja neurosenzornih ćelija Kortijevog organa odnosno do pretvaranja mehaničke energije zvučnih talasa u bioelektrični potencijal koji preko slušnog nerva ide do produžene moždine, a odatle do centra za sluh u temporalnom delu kore velikog mozga gde se vrši definitivna analiza zvuka. Nervna vlakna Kortijevog organa komuniciraju i sa vestibularnim aparatom čime se postiže prostorna orjentacija i lokalizacija izvora zvuka.