ZAŠTITA OD NISKE TEMPERATURE
TEHNIČKE MERE ZAŠTITE
1. TOPLOTNA IZOLACIJA GRAĐEVINSKIH OBJEKATA
2. MEHANIZACIJA I AUTOMATIZACIJA
3. IZOLACIJA RADNIKA KOJI PRATE PROCES RADA U ZAGREJANE PROSTORIJE ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE
1. RACIONALIZACIJA REŽIMA RADA I ODMORA
• Pri čemu će se radniku omogućiti da za vreme pauze boravi u toplom prostoru za to namenski izgrađenom. Za vreme pauze obezbediti radniku topao kaloriski adekvatan obrok. Potrebno je takođe i više kraćih pauza kada će radnik uzimati tople bezalkoholne napitke. LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA 1. ODELA, BUNDE, KABANICE – za zaštitu od kiše, vetra, hladnoće, vlage i drugih nepogoda. 2. KAPE, RUKAVICE, OBUĆA – od kože, postavljene krznom. MEDICINSKE MERE ZAŠTITE 1. PROFESIONALNA ORIJENTACIJA
• Kontraidikacije za rad na niskim temperaturama su: – Osobe koje su ranije prelažale promrzline – KVS-oboljenja – Hronična respiratorna oboljenja – Oboljenja bubrega – Oboljenja koštano-mišićnog sitema – Endokrini poremećaji – Metabolički poremećaji – Neurovaskularni poremećaji – Kahektični rekovalescenti – Starije osobe sa poremećajem cirkulacije. 2. RADNA MESTA SA POVEĆANIM RIZIKOM 3. SKRAĆENJE EKSPOZICIJE I PRODUŽENJE GODIŠNJEG ODMORA 4. EDUKACIJA RADNIKA – O značaju primene mera zaštite i štetnosti konzumacije duvana i alkohola. 5. REKREACIONI TRETMANI – Boravak u klimatskim centrima uz odgovarajuće fizikalne procedure. VLAŽNOST VAZDUHA
• U atmosferskom vazduhu se uvek nalazi manja ili veća količina vodene pare što čini vlažnost vazduha. 1. Apsolutna vlažnost (Av) – je količina vodene pare koja se nalazi u vazduhu u momentu merenja i izražava se u gramima po 1 m3 vazduha. 2. Maksimalna vlažnost (Mv) – je maksimalna količina vodene pare, koju vazduh može da sadrži na određenoj temperaturi. Što je temperatura vazduha veća to je i Mv veća. 3. Relativna vlažnost (Rv) – je odnos između apsolutne i maksimalne vlažnosti izražen u procentima Rv % = (Av / Mv) x 100. Relativna vlažnost predstavlja u stvari stepen zasićenja vazduha vodenom parom. Snižavanjem temperature vazduha snižava se i maksimalna vlažnost i u jednom trenutku ona se izjednačava sa apsolutnom vlažnošću, u tom trenutku počinje kondenzacija vodene pare tj njeno pretvaranje u kapljice vode. Relativna vlažnost u tom trenutku je 100 %. 4. Tačka rose – je temperatura pri kojoj počinje kondenzacija vodene pare iz vazduha. 5. Deficit vlažnosti (Dv) – je razlika između maksimalne i apsolutne vlažnosti za datu temperaturu. Dv = Mv – Av. Ako je to temperatura čovečjeg tela onda govorimo o fiziološkom deficitu zasićenja. 6. Fiziološka relativna vlažnost (FRv%) – je procentualni odnos između apsolutne vlažnosti na datoj temperaturi vazduha i maksimalne vlažnosti pri temperaturi od 36,50 C (temperatura tela). BIOLOŠKO DEJSTVO SNIŽENE VLAŽNOSTI
• Suv vazduh pri visokim i niskim temperaturama ubrzava isparavanje tečnosti sa sluzokože, dovodi do njihovog sušenja i hlađenja, zbog čega dolazi do promene prokrvljenosti sluzokoža i promena u sekreciji.
• Osobe izložene suvom vazduhu osećaju suvoću, pečenje, grebanje grla, a često i nagon na kašalj.
• Neki ljudi veoma teško podnose suv vazduh, te su kod njih česta: KATARALNA I DRUGA ZAPALJENJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA • Što ponekad zahteva promenu radnog mesta. BIOLOŠKO DEJSTVO POVEĆANE VLAŽNOSTI MIKROBIOLOŠKA OBOLJENJA 1. BAKTERIOLOŠKA OBOLJENJA 2. VIRUSNA OBOLJENJA 3. GLJIVIČNA OBOLJENJA 4. PARAZITARNA OBOLJENJA • Visoka vlažnost pogoduje razvoju mikroorganizama pa su češća razna bakteriska, gljivična, parazitarna i virusna oboljenja. Razvoj, opstanak i prenos izazivača ovih oboljenja na čoveka direktno zavisi od prisustva vode i vlage u vazduhu jer su svi ovi izazivači osetljivi na sasušenje.
• Niska temperatura praćena visokim procentom vlage u vazduhu pogodna je za razvoj i širenje virusa koji izazivaju zapaljenja gornjih disajnih puteva (influenca, velika grupa adenovirusa itd.). ALERGIJSKA OBOLJENJA • Visok procenat vlage i spoljne temperature potpomaže razvoj brojnih alergiskih oboljenja.
• Poznato je da u objektima gde su vlažnost i temperatura visoki dolazi do razvoja gljivica plesni i drugih mikroorganizama koji mogu izazivati alergiska oboljenja. BOLESTI KOJE NASTAJU U VEZI SA RADOM
• Ova oboljenja uglavnom su posledica udruženog dejstva vlage i niske temperature, pri čemu povećana vlažnost potpomaže njihov nastanak. Ovde spadaju 1. REUMATSKA OBOLJENJA 2. KOŠTANO-ZGLOBNA OBOLJENJA 3. MIŠIĆNA OBOLJENJA 4. PREHLADNA OBOLJENJA i dr. NORMATIVI
• Poželjno je da u toplim pogonima relativna vlažnost vazduha bude na donjoj granici fiziološkog optimuma. Za fiziološki optimum uzima se relativna vlažnost od 40-60%, ali se dozvoljavaju i šire granice od 30-70%, što zavisi od vrste delatnosti i klimatske zone. KRETANJE VAZDUHA
• Pod kretanjem vazduha podrazumeva se pomeranje vazdušnih masa u prostoru koje nastaje usled razlike u temperaturi odnosno razlike u pritiscima koji vladaju u pojedinim delovima vazduha iznad određenih površina. Brzina kretanja vazduha izražava se u metrima u sekundi.
• U prirodi kretanje vazduha može biti: 1. Horizontalno (vetrovi) 2. Vertikalno (turbulencija)
• Prema karakteru kretanje vazduha može biti: 1. Usmereno 2. Vrtložno VRSTE VENTILACIJA PRIRODNA VENTILACIJA • Prirodna ventilacija predstavlja izmenu vazduha u prostoriji koja nastaje kao posledica razlike vazdušnog pritiska u spoljnoj sredini i prostoriji. Prirodna ventilacija se obavlja kroz vrat, prozore ili namenski izgrađene ventilacione otvore. Radi regulisanja broja izmene vazduha otvori za aeraciju moraju imati želuzine ili specijalne zavese kojima se reguliše veličina otvora.
• Otvori na vetrovitoj strani zida, ako postoji dominantan vetar moraju se praviti na različitim visinama. Leti se otvaraju niži otvori (do 2 m visine) da bi hladni i gušći vazduh ulazio u prostoriju, a zimi se otvaraju visoko postavljeni otvori (iznad 4 m) kako bi se sprečio ulazak hladnog i vlažnog vazduha. VEŠTAČKA VENTILACIJA
• Veštačka ventilacija predstavlja izmenu vazduha u prostoriji koja nastaje radom namenski izgrađenih mehaničkih uređaja koji dovode čist vazduh u prostoriju, a odvode zagađen i zagrejan vazduh iz prostorije. Veštačka ventilacija može biti: 1. OPŠTA – ako pokriva celu prostoriju. 2. LOKALNA – ako pokriva samo pojedine delove prostorije gde postoje veći zahtevi (npr. topli izvori).
• Kod veštačke ventilacije spoljni vazduh koji se dovodi u prostoriju može se prethodno kondicionirati (zagrejati ili rashaditi, ovlažiti ili osušiti). Ovo je najbolji vid veštačke ventilacije jer se automatski regulišu mikroklimatski uslovi. BIOLOŠKO DEJSTVO KRETANJA VAZDUHA
• Strujanje vazduha je poželjno i izaziva prijatno osećanje do određenih brzina (0,5-1,5 m/s, a u letnjem periodu i do 5 m/s).
• Ako su strujanja vazduha velika posebno ako se radi o usmerenom, hladnom i vlažnom strujanju vazduha može doći do LOKALNOG ILI OPŠTEG HLAĐENJA TELA. NORMATIVI 1. Propisane norme za kretanje vazduha u radnoj sredini zavise od vrste rada, postojanja izvora toplote u radnoj prostoriji i od spoljne temperature i kreću se u intervali od 0,2 do 1,0 m/s. TOPLOTNO ZRAČENJE
• Toplotno zračenje je EM-zračenje koje pripada spektu IC-zračenja. Emituju ga sva tela čija je temperatura iznad apsolutne nule tako što se deo toplotne energije tela pretvara u toplotno zračenje, zbog čega se to telo hladi. Najveću moć odavanja i apsorpcije toplotnog zračenja imaju crna tela. 1. Energija toplotnog zračenja – izražava se u džulima ili kalorijama na 1 cm2 u minuti – J/cm2 / min. 2. Jačina toplotnog zračenja – nekog tela zavisi od njegove temperature i površine. 3. Količina odavanja toplote putem zračenja – proporcionalna je četvrtom stepenu apsolutne temperature 4. Talasna dužina toplotnog zračenja koje emituje neko telo smanjuje se sa povećanjem njegove T. IZVORI EKSPOZICIJE
• U raznim proizvodnim pogonima čovek je izložen toplotnom zračenju, a na otvorenom prostoru ovo zračenje dolazi od sunca. Organizam čoveka će apsorbovati radiacionu toplotno u uslovima intenzivnog toplotnog zračenja okolnih predmeta bez obzira na temperaturu okolnog vazduha, a gubiće toplotu putem zračenja samo ako je temperatura okoline niža od 27-280 C (temperatura spoljnih slojeva odeće).