TUŽNA PRIČA ANDRIJE MILOŠEVIĆA: Jedva krpi KRAJ S KRAJEM, prodao automobil zbog DUGOVA…?
Malo ljudi zna kroz šta je prošao.
Andrea Milošević je jedan od najuspešnijih glumaca današnjice, ali malo ljudi zna kroz šta je sve prošao u životu. Od siromašnog detinjstva, preko prodavca novina do jednog od najpopularnijih glumaca u Srbiji.
– Srednju školu sam završio u Podgorici. Otišao sam od kuće sa četrnaest godina, ali to ne znači mnogo kada kažete da ste otišli iz Nikšića u Podgoricu. Bilo je teško u to vrijeme, bio sam jako siromašan, nisam imao izbora nego da te pošaljem u školu, a moja porodica je imala velike troškove. Međutim, insistirao sam da odem – i tako je Andrea Milošević započeo svoju priču o punoletstvu.
– Učio sam godinu i po u Srednjoj muzičkoj školi u Podgorici, smer teorija, ali sam svirao klavir. Prve godine mi je bilo dobro, ali druge godine sam odustao i počeo sam raditi ulične sajmove i slično. U to vrijeme sam bio činovnik i prodavao tada popularne novine “Podgorički grafiti”. Napravio sam to sa svojim prijateljem i čak smo obišli stan. Tako smo malo zaradili, uglavnom za burek.
Godinu i po kasnije odlazi u Dječije pozorište Vanje Popovića ili Pionirsko pozorište kako se tada zvalo. Ali prije toga nikada u životu nije vidio predstavu.
Ali prisjeća se trenutaka tokom prve godine na akademiji kada je jedva sastavljao kraj s krajem.
– Čak i sa 16 godina student na Cetinju nosio je patike i trenerku, zimi, bez cipela. Ovako sam proveo prvu zimu 1994/1995. Godina. Živeo sam u studentskom domu pet godina, što je bilo neverovatno, ali da bih preživeo, bio sam dužan da jedem od drugih stvari – rekao je Milošević, koji je novac zarađen od glume prodao pre dolaska u Beograd. otišao na koledž da otplati sve svoje dugove.
– Dobio sam sve diplome i razmišljam kako ću živjeti. Moja plata je dvije stotine eura, a stan sam platio dvije stotine eura. Odlazak kući nije dolazio u obzir, pa sam jednostavno odlučio da idem u Beograd. Prvo, živim sa devojkom u Beogradu koja uči italijanski. Sjećam se da nisam ništa radio, otišao sam na Kalenić pijacu, kupio mali štednjak i kuhao cijeli dan.
Njegov kolega Goran Jevtić bio je od velike pomoći tokom tog putovanja u Beograd.
– Mnogo mi je pomogao Goran Jevtić koji mi je našao posao da pozajmljujem glasove crtanim junacima, pa sam tako i tu uspeo da zaradim novac i preko prijatelja nešto. Onda sam se vratio jedan period u Crnu Goru. U jednom trenutku pozvao me je Svetozar Cvetković da se vratim i da radim predstavu na Maloj sceni.
Našli su mi stan u Maršala Birjuzova. Ljudi iz “Ateljea” su mi kupili tanjire i čaše, pazili su me kao da sam im najveća zvezda. To im nikada neću zaboraviti i beskrajno im hvala na tome – završio je priču glumac koji je danas jedan od najupešnijih umetnika u našoj zemlji, ali i regionu.
