Gentehnika, hormoni rastenja (HGH), melationin i antioksidanti koji nisu prirodnog porekla ne predstavljaju stvarne izvore mladosti. Oni mogu samo nešto osvežiti fasadu, ali zaista nas ne mogu iznutra podmladiti na ćelijskom nivou. Prema tome, ne možemo se osloniti na tehniku i na nauku. One ne mogu da speče prolaznost mladosti. Jedini raspoloživi put je da se osvestimo i da svoje telo očistimo i održimo čistim. Zajedno s produženim životnim vekom čoveka dolazi i do civilizacijski uslovljenih sve većih oštećenja i strukturalnih promena najvažnijih biomolekula:
• peroksidacija masnoća
• oksidacija aminokiselina
• umrežavanje proteina (krstasto povezivanje)
• Stvaranje šećerno-proteinskih spojeva (saharizacija)
• Umanjivanje aktivnosti enzima
• Umanjivanje ćelijskog kapaciteta za uklanjanje otrova
• Nagomilavanje ćelijskog mulja
• Povećavanje oštećenja DNA
• Smanjena aktivnost reparaturnog DNA enzima telomeraze
• Smetnje u sintezi proteina
• Povećano stvaranje auto-antitela.
DNA u ćelijama trpi svakoga dana oko 55 hiljada pojedinačnih kidanja lanca, koji se moraju ponovo popravljati. Telomerasa veoma uspešno štiti naše DNA. Metodom koja se objašnjava u ovoj knjizi sada je moguće ponovo veoma uspešno zaustaviti propadanje ćelija. Šta sada možemo učiniti da svakoga dana sve više i više stranih materija ne ugrožavaju naše zdravlje? Kako bi se moglo sprečiti zagađivanje ćelija našeg organizma? Dokle god se budemo hranili i dokle god budemo disali onako kako to sada činimo ićiće i dalje onako kako sada ide!
Ili, da se tačnije izrazimo: sve dok čovek i dalje bude u tolikoj meri uzimao neprirodnu hranu i dokle god bude nepravilno udisao zagađeni vazduh, sve će i dalje ići kao što sada ide! Šljake nastaju tako što čovek uzima u sebe i ono što bi bolje bilo da uošte ne uzima. Poneke „životne namirnice“ su toliko dobitno orijentisane, toliko usklađene s običajima potrošačkog društva da više ni same bakterije ne žele da imaju posla s njima. A to sigurno nešto znači.
Pre nekog vremena sam pročitao nešto veoma čudno i neobično o problemima s kojima se suočavaju pogrebnici. Naime, posle pogreba se nekada moralo čekati dvadesetak godina da bi se u isti grob mogao još neko sahraniti. Godinama s time nije bilo nkakvih problema. Danas više nije tako jednostavno, jer oni koji su nekada bili sahranjeni ne vraćaju se više tako brzo u prah iz kojega su izašli. Treba da prođu mnoge i mnoge godine dok se prah zaista vrati prahu i zemlja zemlji.
Razlog se krije u činjenici da ni same bakterije ne pokazuju više nikakvog interesovanja prema telima koja su u tolikoj meri zagađena otrovima, hemijom i medikamentima. Telo je svakodnevnim uzimanjem otrova postalo iznenađujuće dugotrajno održivo, skoro mumificirano. Zdravstvena svest prosečnog potrošača, otrovna šljaka, u prvom redu nastala kao posledica uzimanja medikamenata i otrova u namirnicama kao da poništavaju rad tih mikroskopskih delatnika i to čak i u zemljama za koje smatramo da spadaju u zdravije.
Mislim da nas to mora pokrenuti na razmišljanje. Osim toga, većina ljudi jede suviše mnogo i suviše gurmanski, što ponovo nameće problem povećane proizvodnje loših proizvoda razmene materija. Ljudi znaju na temelju eksperimenata s pacovima, koji su morali da poste ili da manje jedu, da su oni zbog smanjene proizvodnje proizvoda razmene materija i otrova koji su s njome povezani živeli skoro dvostruko duže od proseka ili od onih koji su se obilato hranili.
Ćovek je stvarno putem reklama ili potrošačke groznice koju podgrejavaju mediji postao duboko osvedočen da mu je potrebno mnogo da bi mogao mnogo da stekne, ali nije tako u stvarnosti! Sasvm suprotno tome. Onome koji se pravilno hrani, potrebno je manje i ima mnogo mnogo, mnogo manje problema s time. Da bismo to još jednom pregledno objasnili: bez šljake i konzumnih otrova nema ni neprirodnog starenja. I sasvim usputno, mi smo zaista za nešto mnogo više stvoreni nego što je kratkotrajna potrošnja! Sada je važno za nas da prepoznamo kako da uspešno sprečimo zub vremena da nam ne izgricka dužinu našeg života.
