Lifestyle

Ovako žive srpske žene na selu – Rade od jutra do mraka i nikad se ne žale!

Težak rad od jutra do mraka, kućni poslovi u kući, u polju, u štali boje su dana seoskih žena. Najteži teret leži na njihovim leđima. Tako je bilo pre pola veka, a tako je i danas 15. oktobra, kada se obeležava Međunarodni dan seoskih žena.

– Po mom mišljenju, seoske žene imaju više ličnosti nego profesionalke Žene na selu imaju kuće i bašte i od njih se sve očekuje. Kada završi sa svojim poslovima, od peglanja, raspakivanja, čišćenja do kuvanja, izlazi u njivu, iz njive u štalu da nahrani krave, pa se opet vraća u njivu, često kao mi, kada smo Rada Petrović iz sela Stančić kod Čačka rekla je da kada je uzgajala povrće nije spavala da sve bude kako treba.

Često rade i po 12 sati dnevno, posebno ljeti kada su poljoprivredni radovi u punom jeku na njivama i voćnjacima. Nema slobodnih vikenda, a većina se odmori samo kada su imena svetaca ispisana crvenim slovima na crkvenom kalendaru. U većini slučajeva krave i ovce ih čekaju u štali od zore, a onda kada se ti poslovi završe, na red dolaze kuća i kuhinja.

– U grad idem samo da kupim namirnice ili posjetim doktora – i to brzo. Idem u grad, ali čim stignem žurim kući jer posla uvijek ima puno i sve me čeka jer ne znam gdje ću prvo. Gledam ljude u gradu kako šetaju i odmaraju se u parku i jedva čekam da dođe autobus da idem kući”, rekla je za RINA Ljubinka iz sela Šarani u Gornjem Milanu od mukotrpnog rada, prepoznala je supruga i postala nosilac ratarskog domaćinstva od nekoliko ljudi koji vode farmu u tom području.

– Verovatno je moj muž liberalniji od ostalih i prepustio mi je domaćinstvo. Uvek sam imala njegovu podršku i nismo delili poslove isključivo na muške i ženske, već smo sve radili zajedno – kaže Branka. U Srbiji je samo pet do 10 posto domaćinstava registrovano na žene, a među njima je najmanje poljoprivrednica mlađih od 40 godina, oko 1 odsto.

error: Content is protected !!