Mladost se sama održava ukoliko joj sam čovek ne stavlja na put nikakve prepreke! Čovek je uspeo u skoro svemu što je sebi postavio kao cilj, samo jedno nije uspeo da reši: problem starenja koji ga tišti. Taj jedan jedini očajnički teret i jedino strahovanje ljudskog roda. Zašto teret? Zato što su starost i njegove posledice tako neugodne! Jedno, na žalost, nismo ni u školi uspeli da naučimo: sveopšti zakon uzroka i posledice. Taj jedan jedini zakon čini da ljudi stare, jer što čovek seje to mora na kraju i da požanje. Na žalost mnogi ne znaju šta će požnjeti, jer ne znaju ni šta seju.
Sa druge strane, upravo taj zakon, kada se pravilno primeni, može nas i podmladiti. Stariji ljudi slabije vide, slabije čuju, čulo mirisa popušta, sve je nekako maglovitije oko nas, čak se čini da je i naša društvena vrednost u opadanju. Kao da ljudi čoveka više ne uzimaju tako ozbiljno kao nekada. Osim toga, nekako kao da nas sve boli. Svakako da to nisu nikakvi privlačni izgledi. Nismo tako ni planirali da bude. Star i lomljiv da budeš, nije nikakva šala prirode, ne, to je kršenje prirodnih zdravstvenih zakona!
Nesvesno i nenamerno kršenje! Sve što živi u skladu s prirodom ne doživljava probleme starenja i propadanja u takvoj meri i na takav način! Sva stvorenja u slobodnoj divljoj prirodi žive sve do kraja svog života kao sposobna i zdrava bića, u stvari niko nje u stanju da prepozna starost mnogih divljih životinja jednostavno zato što se ona i ne primećuje. Ponekad se pomažemo time da im brojimo zube ili nešto slično.
Ili, da li ste već videli neku žirafu koja hoda sa štapom ili ćelavog lava koji nosi naočare? Da li sre videli gorilu koji pati od hemoroida i medveda koji ima astmu? Ne, bolesne životinje se mogu videti samo u zoološkom vrtu ili tamo gde zajedno sa čovekom dele istu životnu sredinu. Kada životinje dostignu svoju najdublju starost, tada sve se sve događa vrlo brzo i one odlaze. Samo jedno ne čine: ne propadaju polako kao čovek. Kod njih to ide brzo, jer žive u skladu s redom stvaranja, koji se veoma razlikuje od sistema po kojem žive takozvani civilizovani ljudi.
Čovek je dodir sa zdravljem i poznavanje zdravlja žrtvovao svom intelektu umesto da živi u savršenom skladu s njegovim zakonima. Život je postao polagano samoubistvo. Kako je to moguće i otkada se do događa? Objašnjenje – šta je starenje? Šta se tu stvarno događa? Šta se stvarno s nama dogodilo? Mi smo se jednostavno samo civilizovali i ta civilizacija nam je postala pravo prokletstvo. Ona je učinila da smo isključili sve svoje prirodne instinkte. Instinkt je u stvari isto što i zdrava intuicija, prepoznavanje svega što je prirodno i u skladu s prirodom.
Civilizacija je sa svoje strane veštačka i strana prirodi, skoro uvek suprotna prirodi. Prirodne potrebe su zamenjene veštačkim potrebama, koje kao posledicu imaju trajno samouništavanje. To je jedna vrsta kolektivnog samoubistva. U međuvremenu ljudi su otkrili da je sve to jedna vrsta bolesti. Tu bolest stručnjaci pravilno nazivaju „civilatoza“.
Civilatoza je stvarno opis jedne savremene bolesti, bolesti koju su ljudi sami nesvesno i nenamerno izazvali, bolesti koja sprečava ljude da dostignu svoj cilj – da žive kao zdrava i mladolika bića. Civilatoza je jedan opšti pojam za oko 250 raznih smrtonosnih bolesti od kojih ljudi umiru. Međutim, može se navesti oko četrdeset hiljada raznih bolesti od kojih ljudi mogu da obole, ali od kojih ne umiru. Divlje životinje i „divlji“ ljudi poznaju samo pet bolesti. Međutim, kasnije ćemo više o tome govoriti.
