Drita, Albanka, živi sa svojim sinom Aleksandrom u Zubinom Potoku nakon gubitka supruga. Iako su suočeni s teškim životnim uslovima, Drita odlučuje ostati u Srbiji radi odgoja svog sina u duhu pravoslavlja.
Drita je došla iz Albanije 2008. i naselila se u selo Kaludra, gde je živela sa svojim suprugom. Nakon smrti supruga, preselila se u Zubin Potok uz podršku lokalnih vlasti i kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Iako je mogla razmotriti povratak u Albaniju zbog loših životnih uslova, Drita je odlučila ostati u Srbiji kako bi odgajala svog sina u pravoslavnoj tradiciji. Međutim, suočena je s izazovima zbog nedostatka srpskih dokumenata i prava na socijalne dodatke.
Njena hrabrost dolazi iz ljubavi prema sinu Aleksandru, koji je nedavno napunio pet godina. Iako se bore s teškoćama, Drita se ne žali. Trenutno pokušava prikupiti sredstva za renoviranje kuće kako bi rešila probleme s vlagom i omogućila sinu da krene u vrtić, iako nema dovoljno novca za to.
Protojerej Milan Kavkić iz lokalne eparhije pruža podršku Driti i ističe napore u pomaganju njoj i njenom sinu. Iako će Aleksandar uskoro krenuti u školu, što predstavlja dodatni izazov, majka i sin su srećni što su zajedno.
Drita je optimistična u vezi s budućnošću i planira zatražiti srpsko državljanstvo za dve godine, iako je njen suprug preminuo pre nego što su stigli podneti zahtev. Bez obzira na izazove, zajednica u Zubinom Potoku pruža podršku Driti i njenom sinu, prihvatajući ih s ljubaznošću. Dritina najveća želja je pružiti sinu bolje uslove za život u mestu koje je bilo dom njegovog oca, bez obzira na izazove koji ih čekaju.
