Lifestyle

Margarin je zaista doibar primer toga kako se neobaveštenim potrošačima prodaje neki proizvod kao zdrava namirnica

Iako to uopšte nije slučaj. Početni proizvod. sirovina, za proizvodnju margarina su ulja, kokosovi orasi, soja, riblje ulje, loj i slično. Sve se to zajedno samelje i pomeša u testo. Onda se dodaje n-Hexal, jedan rastvarač (jedna vrsta odstanjivača mrlja), jedna frakcija benzina, koja iz te mešavine izdvaja svako ulje. Zatim se obavlja rafinacija, priliko koje se uklanja sve što je prirodno i zdravo (vitamini i tako dalje). Preostaje jedna hemijski čista, sterilna masnoća. Posle toga se masa uzbeljuje, uklanjaju se kiseline, lecitin, čisti od sluzi, dezodoriše, hidrogenizuje, deli na frakcije, zgušnjava i tako dalje… Posle toga je ta masnoća bez mirisa i nema nikakvog ukusa.

Upravo se zato lukavo dodaju sintetički vitamini, masne kiseline i aromatične materije i tako nastane nešto što bi trebalo da liči na maslac, bar po ukusu i mirisu. Pošto ste sve pročitali sigurno nemate više volje da probate takav jedan proizvod. Osim toga, kupcima se prećutkuje da prili9kom tog zaista izmudrovanog procesa denaturizacije nastaju takozvane transmasnoće. U prirodnim namirnicama one se pojavljuju u zanemarljivo malim količinama zvog loših uslova lagerovanja. U navodno tako „zdravom“ margarinu one se pojavljuju u nezamislivo velikom procentu od 61%. Transmasti veoma snažno deluju na organizam. To vam je najbolja plastična hrana s kojom ćete najbrže dobiti celulit. Ne postoji ništa drugo što tako brzo, tako snažno deluje na nastajanje celulita kao margarin. Ova masnoća veoma snažno umanjuje i imunitet organizma. Poznata je rečenica:

„Ako hoćeš da umreš od srčanog udara jedi maslac; ako želiš da umreš od raka, jedi margarin!“ Sve hidrogenizovane i na taj način otvrdnule masnoće uništavaju metabolizam masnoća u telu. Metabolizam masnoća u telu je neizmerno važan, posebno kod ljudi koji imaju problema s viškom težine. Maslac, čokolada, svinjska mast, i naravno sve ostale masnoće životinjskog porekla sadže mnogo zasićenih masnih kiselina. Upravo zato je preporučljivo upotrebljavati samo biljna ulja i masnoće. Pre svega maslinoivo ulje (posebno paziti na kvalitet, samo od zrelih crnih maslina), koje sadrži najviše nezasićenih i višestruko nezasićenih masnih kiselina.

Tek posle njega slede ostala biljna ulja: repično ulje, kudeljno ulje, suncokretovo ulje, orahovo ulje, bundevino ulje, kukuruzno ulje, i tako dalje, naravno, samo hladno ceđena ulja prilikom proizvodnje. Važan je i kvalitet upotrebljenog ulja. Nijedno ulje, bez obzira koje, ne sme da bude suviše pregrejavano, tako da počne da se puši, jer tada nastaje otrovni benzol. Posebno treba biti pažljiv kada se radi o tiganjima. Tada može i najbolje ulje vrlo brzo da bude uništeno i da postane štetno.