Lifestyle

MAKSIMALNO DOZVOLJENE DOZE I KONCENTRACIJE (MDK i MDD)

MDD i MDK su koncentracije i doze kojima po dosadašnjim saznanjima, radnici mogu biti izloženi 8 sati dnevno, 5 dana nedeljno, tokom radnog veka, a da im zdravlje ne bude ugroženo. MDK i MDD su obično 2-3 puta manje od koncentracija i doza koje izazivaju hronično oboljenje. Ovaj indeks sigurnosti (koeficijent rezerve) je neophodan zbog različite individualne osetljivosti organizma. I pored toga osetljivi i hronično oboleli radnici mogu da osete određene tegobe i pri koncentracijama i dozama nižim od MDK i MDD. Posebne norme su izrađene za fizičke (jonizujuće zračenje, razne prašine) i druge štetne agense.

MDK i MDD za pojedine štenosti su u nekim zemljama zakonski propisane i obavezujuće (evropske zemlje uključujući i nas), dok u drugim prdstavljaju samo neobavezujuće preporuke (USA). Izrada listi MDK i MDD vrši se na osnovu eksperimenata na životinjama i ljudima, epidemioloških studija, iskustava iz idustrije i dr. To je veoma složen i skup proces te je uglavnom dostupan samo ekonomski najrazvijenijim zemljama, dok manje razvijene zemlje uglavnom prihvataju važeće norme ili one koje predloži SZO. Najpoznatije ustanove koje izdaju liste MDK i MDD su:

• WHO i ILO- Agencije koje izdaju preporuke koje se često koriste u zemljama u razvoju,

• OSHA- Ministarstvo za zaštitu na radu u USA,

• NIOSHA- Nacionalni institut za medicinu rada i zaštitu na radu USA,

• ACGIH- Američka konferencija vladinih industrijskih higijeničara. Postojeća lista MDK i MDD u našoj zemlji bazira se na listi ACGIH koja je najsveobuhvatnija, stim što su za određeni broj supstanci vrednosti korigovane na osnovu naših iskustava. Ova lista sadrži:

• TWA (Time Weighted Average) – Srednje vrednosti normi tokom 8 sati rada. To znači da se prekoračenja dopuštaju ako se skrati radno vreme.

• STEL (Short Term Exposure Limits) – Norme za jake iritanse i i vrlo toksične supstance, ko-jima radnik može biti izložen do 15 minuta i to samo 4 puta u toku 8 sati rada. • C (Celing) – Plafonske vrednosti koje se uopšte nesmeju prekoračiti, a važe za supstance sa akutnim toksičnim delovanjem.

• S (Skin) – Norme za supstance u tečnom obliku ili u obliku para koje lako prodiru kroz kožu.

• A1-A2 – Odnosi se na kancerogene supstance. Grupu A1 čine supstance sa potvrđenim kancerogenim dejstvom, a grupu A2 supstance čiji kancerogeni efekat nije potvrđen kod ljudi. OTROVNOST Otrovnost materije najviše zavisi od koncentracije i vremena ekspozicije. U vezi stim razlikujemo:

• koncetracione otrove – čija otrovnost zavisi pretežno od koncentracije,

• hrono-koncentracione otrove – čija otrovnost zavisi od vremena ekspozicije. Za ocenu otrovnosti neke materije najznačajnija je njena koncentracija u krvi, mada zbog različite biološke aktivnosti otrova, resorbovana doza ne govori uvek o stvarnoj otrovnosti neke materije. Zbog toga se toksični efekat neke materije izražava u odnosu na smrtnost eksponovanih organizama ili patološke promene u organizmu koje ona izaziva.

• minimalna letalna doza i koncentracija (LDmin, LKmin) – dovodi do smrti jednog organizma;

• maksimalna letalna doza i koncentracija (LDmax, LKmax) – dovodi do smrti svih organizama;

• srednja letalna doza i koncentracija (LD50, LK50) – je ona koja izaziva smrtnost 50% eksponovanih organizama; uvedena je zbog različite individualne osetljivosti organizama;

• koeficijent mogućeg inhalacionog trovanja (LK50/ 0 C20) – opasnost od trovanja zavisi i od isparljivosti otrovnih materija (veća isparljivost veća opasnost od trovanja); zbog toga se stvarna opasnost od trovanja inhalacionim putem određuje u odnosu na temperaturu vazduha od 200 C i izražava koeficijentom mogućeg inhalacionog trovanja u toku 2 sata. Liste za MDK važe samo ako se radi o pojedinačnom dejstvu toksične supstance na organizam. Kod prisustva više toksičnih supstanci koje imaju različite vrednosti MDK, neophodno je primenjivati korigovane vrednosti za MDK. Pri dejstvu više otrova na organizam njihov efekat može biti nezavisan, adicioni, ređe sinergički ili antagonistički. Za izračunavanje korigovane vrednosti MDK za smešu gasova koriste se složeni matematički obrasci. U praksi kao kriterijum za MDK smeše može se bez većeg rizika uzeti MDK supstance sa najvećom toksičnošću.