1. Iznošenje na svež vazduh. 2. Postavljanje u ležeći položaj sa glavom naniže 3. Hlađenje – Tuširanje, kupanje ili hladne obloge (voda nesme biti niža od 250 C). 4. Rehidratacija slanom vodom per-os ili infuzija fizioloških rastvora soli – kod grčeva 5. Simptomatska terapija – Kiseonik kod cijanoze, adrenalin kod zastoja srca, sedativi kod uznemirenih. ZAŠTITA OD VISOKE TEMPERATURE TEHNIČKE MERE ZAŠTITE 1. IZBOR (ZAMENA) TEHNOLOŠKOG PROCESA
• Koji neće biti generator visokih temperatura i toplotnog zračenja 2. IZBOR ENERGENATA • Korišćenje električne energije ili gasa kao izvora energije (primena čvrstog goriva je najgori izbor) 3. MEHANIZACIJA, AUTOMATIZACIJA I HERMETIZACIJA PROCESA • Obezbeđuje izolaciju izvora toplotne energije i udaljavanje radnika sa mesta visoke temperature. 4. TOPLOTNA IZOLACIJA
• Mera zaštite od širenja toplote i toplotnog zračenja (vrata, poklopci i sl.) 5. EKRANIZACIJA
• Ima ulogu da reflektuje ili apsorbuje toplotu (vodene zavese, vazdušne zavese i dr.) 6. OPŠTA VENTILACIJA SA KONDICIONIRANJEM VAZDUHA ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE 1. SKRAĆENJE EKSPOZICIJE
• Dobrom organizacijom postiže se da manji broj radnika bude izložen visokoj temperaturi, kao i da se određeni poslovi obave pre nego što se uređaji koji stvaraju toplotu puste u rad. 2. RACIONALIZACIJA REŽIMA RADA I ODMORA
• Podrazumeva veći broj pauza u toku rada. HIGIJENSKE MERE ZAŠTITE 1. HIDROPROCEDURE – Obezbeđivanje tuširanja za vreme i nakon rada kako bi se sprečila hipertermija. 2. PRAVILNA ISHRANA – Sa dosta vitamina i minerala i dovoljan unos tečnosti. LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA 1. RADNA ODELA
• Od prirodnih materijala (pamuk, lan)
• Od azbesta ili aluminijumskih folija -Za rad pri livenju, topljenju i gašenju požara. 2. KAPULJAČE OD AZBESTA ILI ALUMIJUMA
• Mogu biti izrađene zajedno sa štitnikom za lice, vrat i ramena, i kobaltnim staklima za zaštiu očiju. 3. ZAŠTITNE PREČAGE OD KOŽE ILI AZBESTA • Za zaštitu varilaca i kovača. 4. RUKAVICE OD AZBESTA
• Za zaštitu ruku od plamena, zagrejanih predmeta i toplotnog zračenja. MEDICINSKE MERE ZAŠTITE 1. PROFESIONALNA ORJENTACIJA I SELEKCIJA • Kontraindikacije za rad u uslovima povišene temperature su: – Oboljenja CNS-a, PNS-a, KVS-a, RES-a, GIT-a – Oboljenja bubrega, jetre i endokrinih žlezda – Opravak posle operacija i oboljenja – Teži poremećaji termoregulacije – Anemije – Graviditet 2. RADNA MESTA SA POSEBNIM USLOVIMA RADA
• Radna mesta na kojima je temperatura visoka proglašavaju se za radna mesta sa povećanim rizikom. 3. PREVENTIVNI PREGLEDI (Prethodni i periodični ) 4. SKRAĆENJE RADNOG VREMENA I PRODUŽENJE GODIŠNJEG ODMORA
• Mere zaštite koje se primenjuju ako je temperature izuzetno visoke, a pri tom su prisutne i druge štetnosti. 5. EDUKACIJA RADNIKA
• U cilu upoznavanja radnika sa dejstvom i posledicama visokih temperatura. 6. REKREACIONI TRETMANI
• Boravak u klimatskim centrima uz odgovarajuće fizikalne procedure. BIOLOŠKO DEJSTVO NISKE TEMPERATURE LOKALNA HIPOTERMIJA (Promrzline) • Promrzline su lokalna oštećenja kože i potkožnog tkiva hladnoćom.
• Niskim temperaturama su izloženi radnici koji rade na otvorenom prostoru, u hladnjačama, velikim halama koje se nemogu zatvoriti i sl.
• Patogeneza je bazirana na poremećajima cirkulacije krvi i pratećoj hipoksemiji tkiva, koja remeti metabolizam ćelija, usled čega može doći do delimičnog ili potpunog izumiranja tkiva.
• Patoanatomski supstrat za sva lokalna oštećenja niskom temperaturom čine: 1. ANGIO-NEUROZA 2. ANGIO-SPAZAM ili 3. OBLITERIRAJUĆI ARTERITIS PODELA PROMRZLINA PREMA KLINIČKOM TOKU 1. AKUTNE PROMRZLINE
• Nastaju pri kratkotrajnom izlaganju delova tela veoma niskim temperaturama (-30 do -500 C). Npr. pri napuštanju aviona na velikim visinama kada se neki deo zaštitne opreme otrgne. 2. HRONIČNE PROMRZLINE
• Nastaju usled dugotrajnog izlaganja relativno niskim temperaturama (-5 do -150 C).
• Najčešće su promrzline nogu (80-90%), ruku (5%), a ostalo otpada na uši, nos, genitalije i drugo. PODELA PROMRZLINA PREMA STEPENU OŠTEĆENJA TKIVA 1. PROMRZLINE PRVOG STEPENA • U fazi hlađenja koža je intenzivno bleda i hladna, a u fazi zagrevanja se javlja crvenilo i otok
• Kod ozeblina se u fazi zagrevanja javlja i urtikarija sa svrabom i perutanjem kože u kasnijoj fazi. 2. PROMRZLINE DRUGOG STEPENA
• Pored otoka u fazi zagrevanja stvaraju se mehurovi (plikovi i bule) ispunjeni bistrom ili lako zamućenom tečnošću, čijim prskanjem se otvaraju rane koje sporo zarastaju. 3. PROMRZLINE TREĆEG STEPENA
• Ovde su mehurovi ispunjeni krvavim i prljavim sadržajem, nekroza kiva prodire ponekad sve do kosti.
• Posle nekoliko nedelja između izumrlog i zdravog tkiva javlja se demarkaciona linija. POSEBNI OBLICI PROMRZLINA 1. ROVOVSKO STOPALO
• Sreće se kod vojnika i radnika izloženih niskoj temperaturi i vlazi, koji dugo rade u stojećem položaju.
• Klinički na delovima stopala koji su izloženi pritisku javlja se nekroza tkiva i otoci stopala. 2. BLEDILO PRSTIJU
• Nastaje pri ponovljenom izlaganju niskoj temperaturi, a zahvata jedan prst ili više njih.
• Klinički bledilo i hladnoća kože, parastezije, otežani pokreti prstiju i gubitak osetljivosti. LEČENJE 1. LOKALNO ZAGREVANJE 2. TOPLI NAPICI 3. BORAVAK U TOPLOJ PROSTORIJI NORMATIVI
• Propisane norme za temperaturu vazduha u radnoj sredini zavise od: Vrste rada (lak, srednje težak ili težak), Postojanja izvora toplote u radnoj prostoriji, Spoljne temperature.
• Kreću se u intervali od 12-280 C. OPŠTA HIPOTERMIJA (Bela smrt)
• Može nastati kod pomoraca i pilota koji su doživeli udes u zimskom periodu, ako se nađu u vodi ili nenastanjenim predelima. Nastaje kada temperatura tela padne ispod 350 C.
• Brzina nastanka opšte hipotermije zavisi od: 1. Spoljnih faktora: spoljna temperatura, vlažnost, strujanje vazduha, odevenost. 2. Unutrašnjih faktora: zamor, nispavanost, loša ishrana, rekovalescencija, poremećaj metabolizma. PRVA FAZA HLAĐENJA 1. Spazam krvnih sudova kože i sluzokože 2. Nadražaja simpatikusa 3. Ubrzanje metabolizma i termoprodukcije 4. Povećanje krvnog pritisaka i srčane frekfence 5. Ubrzanje disanja 6. Mišićno podrhtavanje. DRUGA FAZA HLAĐENJA
• Pri dužem delovanju niskih temperatura, kao posedica dekonpenzacije termoregulacije javlja se 1. Slabljenje refleksa 2. Smanjenje osetljivosti 3. Usporeno i površno disanje 4. Smanjenje krvnog pritiska i srčane frekfence 5. Usporava se metabolizam i telesna temperatura opada 6. Javlja se disfunkcija CNS-a, gubitak svesti, što vodi u smrt. LEČENJE 1. Postepeno zagrevanje celog tela 2. Kardiopulmonalna reanimacija.
