1. Da je radnik duže vreme obavljao poslove ili se nalazio na radnim mestima na kojima dolazi u kontakt sa bukom iznad dozvoljenih nivoa, 2. Da postoji obostrano perceptivno oštećenje sluha više od 30% po Fowler Sabineovoj skali, potvrđeno pregledom specijaliste otorinolaringologa, 3. Da postoji medicinska dokumentacija koja isključuje: zapaljenja ušiju, uzimanje ototoksičnih lekova i traume glave uz normalan audiogram pre zapošljavanja. (U nedostatku nultog audiograma, čulo sluha se smatra očuvanim u momentu zapošljavanja), 4. Karakterističan audigram (bilateralno, simetrično oštećenje, karakterističan skotom na 4000 Hz, perceptivno oštećenje). ZAŠTITA OD BUKE ZAŠTITA NA IZVORU ZVUKA I – SMANJENJE POBUDNIH SILA 1. Smanjenje sile udara i sile trenja 2. Balansiranje pokretnih masa 3. Centriranje i podmazivanje ležišta, osovina, prenosa i sl 4. Ugradnja rezonatornih sistema II – PRIGUŠENJE ELEMENTATA NA KOJE DELUJU POBUDNE SILE 1. Promena frekfencija rezonatornog elementa promenom debljina ploča ili promenom njihove mase. 2. Povećanje elastičnih gubitaka ljepljenjem plastičnih materjala na rezonatorne elemente. III –
PROMENA REŽIMA RADA
• Podrazumeva konstrukcione izmene tj.supstituciju tehnološkog procesa npr. Zamena klipnih motora turbinskim motorima, zamena motora sa unutrašnjim sagorevanjem električnim motorima itd. ZAŠTITA NA PUTANJI ZVUKA I – KOD ZVUČNIH IZVORA NA OTVORENOM PROSTORU 1. Postavljanje izvora buke što dalje od mesta prijema zvuka 2. Primena akustički zaklona – Prirodni (brda, šume, parkovi), ili veštački (građeni sa tom namenom) 3. Izbegavanje štetne refleksije – Zvuk se najčešće reflektuje od fasada višespratnica 4. Projektovanje prostorija u kojima ne sme biti buke na tihoj strani zgrade ili u centralnom delu zgrade 5. Primena zvučne izolacije pri konstrukciji prozora i vrata II – KOD ZVUČNIH IZVORA U ZATVORENOM PROSTOTU 1. Postavljanje zvučnih izvora u najniži deo zgrade – čime se postiže da tlo apsorbuje zvuk. 2. Grupisanje i odvajanje bučnih od tihih prostorija unutar jednog objekta. 3. Sprečavanje prenošenja buke kroz instalacije unutar objekta. 4. Izbor građevinskih elemenata za zidove i međuspratne konstrukcije. 5. Zatvaranje zvučnih izvora u komore čija je konstrukcija odvojena od konstrukcije zgrade. 6. Povećanje apsorpcije. ZAŠTITA NA MESTU PRIJEMA ZVUKA (LSZ)
• Lična sredstva zaštite od buke imaju zadatak da smanje nivo buke ispod 85 dB, a da istovremeno omoguće prenos najvažnijih govornih frekfencija, da što manje smetaju radniku pri obavljanju posla i da neizazivaju neželjene efekte u vidu nelagodnosti, bola, svraba, alergiskih i iritativnih reakcija. Dele se na 1. Okluziona – predviđena za spoljni ušni kanal. 2. Opturaciona – koja naležu na predeo glave oko uva. Za zaštitu od buke koriste se: I – ČEPOVI (ANTIFONI) 1. Čepovi od vate
• Za zaštitu sluha često se koristi obična vata od koje se formira čep za slušni kanal. Bolji čep se dobija kada se vata pomeša sa voskom ili nekim drugim plastičnim materijalom. Nedostatak im je što posle određenog vremena ne prijanjaju uz slušni kanal pa se moraju promeniti, zašta obično nepostoje higijenski uslovi. Čep od vate smanuje buku za svega nekoliko dB na niskim i 10-15 dB na visokim ν. 2. Čepovi od staklene vune
• Staklena vuna prečnika oko 1 mikrometar je pogodnija za izradu čepova jer se lakše oblikuje, bolje prijanja, ne iritira kožu. Čepovi od staklene vune smanjuju buku za 5 do 10 dB. 3. Fabrički čepovi
• Prave se od materijala koji loše prenose zvuk, ne nadražuju ušni kanal, lako se održavaju (peru i dezinfikuju), koji nisu lako zapaljivi, ne puštaju boju i ne menjaju oblik pri temperaturi tela. Mogu se koristiti više puta. Proizvode se u više veličina. Bolje prijanjaju uz ušni kanal jer su fiksirani pomoću elastičnih držača. U poslednje vreme se proizvode čepovi sa nekoliko tankih pregrada koje formiraju više zatvorenih prostora koji prigušuju zvuk.
• Dobrim čepovima zvuk se može prigušiti i za preko 30 dB. Čepovi služe i za zaštitu od UZtalasa. II – NAUŠNICE (ŠTITNICI)
• Obuhvataju ceo predeo uva zajedno sa ušnom školjkom. Sastoje se od dve školjke i elastičnog polukružnog nosača. Školjka se sastoji od tela školjke i jastučića, a elastični polukružni nisač od jedne ili dve elastične trake savijene prema obliku lobanje i povezane tako da se mogu podešavati prema veličini glave. Školjka potpuno obuhvata ušne školjke, a jastučići omogućuju prijanjanje školjke uz glavu i ne smeju smetati nošenju naušnica. Naušnice smanjuju nivo buke za najmanje 25 dB. III – ZAŠTITNE KACIGE
• Pokrivaju u vidu šlema najveći deo glave i vrata tako da smanjuju nivo buke i do 40 dB. Primenjuju se u kombinaciji sa štitnicima i antifonima. Šlemovi sa naušnicama koriste se za zaštitu od buke čiji nivo ne prelazi 110 dB. Oni smanjuju i koštanu provodljivost. IV – ZAŠTITNA ODELA
• Koriste se kada je potrebno zaštititi sve organe ljudskog tela od intenzivnog zvuka. ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE I – RACIONALIZACIJA REŽIMA RADA I ODMORA • Bolje je na svaka dva sata rada u buci napraviti pauzu od 10 min u prostoriji izolovanoj od buke, nego imati jednu dužu pauzu u toku radnog dana. MEDICINSKE MERE ZAŠTITE I – PROFESIONALNA ORIJENTACIJA I SELEKCIJA • Ima za cilj otkrivanje osoba osetljivih na buku i njihovo usmeravanje na druga zanimanja.
• Kontraidikacije za zapošljavanje na radnim mestima gde postoji ekspozicija buci visokog intenziteta su 1. Oboljenja uva sa mogućim oštećenjem sluha 2. Smanjena slušna osetljivost bez obzira na etiologiju 3. Oštećenja labirinta 4. Otoskleroza 5. Oboljenja srednjeg i unutrašnjeg uva 6. Postojeća nagluvost
• Gubitak sluha prvog stepena (30-40 dB) – Savetuje se medicinski nadzor, a ako se radi o ljudima mlađim od 35 god. sa eksponiranim radnim stažom ispod 5 godina, predlaže se promena radnog mesta • Gubitak sluha drugog stepena (40-60 dB) – Obavezna je promena radnog mesta
• Gubitak sluha trećeg stepena (preko 60 dB) – Predstavlja kontraindikaciju za rad u uslovima buke.
