INTERAKCIJA FAKTORA RADNE SREDINE

Higijena rada bavi se identifikacijom i evaluacijom potencijalno štetnih faktora radne sredine i zaštitiom čoveka od njihovog nepovoljnog delovanja. Budući da je radna sredina samo deo životne sredine i uticaj faktora radne sredine treba izučavati u okviru potpunog okruženja. NIVOI ŽIVOTNE SREDINE Životna sredina može se podeliti na četiri nivoa: • mikronivo kućne sredine – karakterističan je za pojedinca, • mezonivo radne sredine – karakterističan je za grupu radnika, • makronivo komunalne sredine – odnosi se na populaciju grada ili regiona i • meganivo klimatske zone – odnosi se na širu populaciju. FAKTORI ŽIVOTNE SREDINE Životnu sredinu karakteriše i šest grupa faktora: • faktori vezani za fizičku aktivnost radnika (dinamičku ili statičku), • faktori vezani za mentalnu aktivnost radnika (percepcija, odlučivanje, delovanje), • hemijski faktori (nutricijensi, kiseonik, voda, hemijske materije u radnoj sredini i sl.), • fizčki faktori (zvuk, vibracije, klima, radijacija i dr.) • biološki faktori (bakterije, virusi, gljivice, životinje, biljke), • socijalni faktori (međuljudski odnosi, organiza-cija rada, politički sistem). Navedeni faktori životne sredine mogu se klasifikovati i prema biološkoj esencijalnosti na: • primarno biološki esencijalni faktori – neophodni za razvoj i očuvanje zdravlja čoveka (nutricijensi, fizička i mentalna aktivnost, socijalni kontakti, temperatura, vlažnost i sl.), • primarno neesencijalni faktori – nisu neophodni za za razvoj i očuvanje zdravlja čoveka o (štetne hemijske materije, kozmetika, duvan, alkohol, vibracije, jonizujuće zračenje i dr.). U proceni uticaja sredine na zdravlje čoveka moraju se uzeti u obzir sva četiri nivoa životne sredine, kao i svih šest navedenih grupa faktora koji karakterišu životnu sredinu. Zadatak medicine rada je optimalizacija biološki esencijalnih i minimalizacija biloški neesencijalnih faktora. INTERAKCIJE FAKTORA RADNE SREDINE Iako se u praksi obično posmatra samo jedan aspekt ili faktor radne sredine, ekspozicija većini faktora iz iste ili različitih grupe odvija se istovremeno tako da su interakcije faktora radne sredine česte i mnogobrojne. Spektar kombinovanih ekspozicija faktorima radne sredine veoma je širok: • ekspozicije faktorima iz iste grupe (npr. buka i vibracije), • ekspozicije faktorima iz dve grupe (npr. buka i mentalno naprezanje), • ekspoziciji faktorima iz više grupa (npr. visoka temperatura, gljivice, duvanski dim, smenski rad). Čak i pri ekspoziciji samo jednom faktoru radne sredine, postoje različite kombinovane ekspozicije: • istovremena ekspozicija različitim jedinjenjima istog hemijskog faktora (npr.hroma), • istovremena ekspozicija različitim oblicima istog fizičkog faktora (kontinuirana i inpulsna buka), • različiti putevi ulaska u organizam istog faktora (npr. kadmijum inhalacija i ingestija), • istovremena ekspozicija istom faktoru na različitim nivoima životne sredine (npr. buka u komunalnoj i radnoj sredini). Navedene kombinovane ekspozicije proučavaju se zbog mogućeg udruženog delovanja na biološki sistem koji mogu biti: potencirajući, aditivni, sinergički ili umanjujući (retko). Istovremeno prisustvo različitih faktora radne sredine može da dovede do njihove međusobne interakcije, ovde se prvenstveno misli na inter-akciju fizičkih, hemijskih i bioloških faktora radne sredine (unutar iste ili između različitih grupa). Interakcije se mogu odvijati u različitim medijumima, ali su za medicinu rada najznačajnije interakcije koje se odvijaju u vazduhu radne sredine. Interakcije faktora treba poznavati radi kvalitetne evaluacije ekspozicije i radi preuzimanja adekvatnih mera kontrole i zaštite. Od značaja su interakcije faktora čiji krajnji razultat utiče na biološki sistem radnika i njegovo zdravlje. Većina faktora fizičke sredine pokazuje interakcije sa hemiskim i biološkim faktorima radne sredine. PRIMERI INTERAKCIJA FAKTORA RADNE I ŽIVOTNE SREDINE • Interakcija sunčeve svetlosti, mikroorganizama, vlažnosti i temperature vazduha i pesticida; • Istovremeno prisustvo sunčeve svetlosti i mikroorganizama ubrzava razgradnju pesticida, kao i veća vlažnost i temperatura vazduha; • Vazdušni pritisak i temperatura vazduha deluju na sadržaj izduvnih gasova dizel motira; • Pri sniženom atmosferskom pritisku koncentracije kiselih organskih jedinjenja u izduvnim gasovima dizel motora su veće nego li pri normalnom pritisku; • Nastanak fotohemijskog smoga; • U nastanku smoga učestvuju atmosferski kiseonik, ultravioletna radijacija i azotni oksidi; • Ponašanje gasova i para zavisi od temperature i pritiska; • Npr. formaldehid se već na temperaturi od 200 C kondenzuje u paraformaldehid i dr; • Statički elektricitet čestica prašine utiče na njihovu sudbinu i ponašanje u vazduhu; • Što je naelektrisanost azbestnih čestica veća to je veće i njihovo taloženje u radnoj sredini i u plućima; • Interakcija čvrstih aerosola u vazduhu i gasova ili para; • Npr. čađ brže vezuje i uklanja sumpordioksid u prisustvu amonijaka; • Mnogi gasovi, pare i aerosoli koji se stvaraju u toku radnog procesa menjaju se već u vazduhu • Npr. metalni dimovi i magle raspršenih boja o čemu treba voditi računa pri uzimanju uzoraka i analizi; • Duvanski dim pokazuje veliki broj interakcija sa fizičkim i hemijskim faktorima; • Konponente duvanskog dima se dobro apsorbuju na prašinu u vazduhu; • Alkohol dobro rastvara vinilhlorid; • Alkohol u posudama od polivinila rastvara rezidualni monomer i može da doprinese povećanoj ekspoziciji vinilhloridu; • Broj i tip mikroorganizama u radnoj sredini menja se zavisno od temperature i vlažnosti vazduha, doba dana, sezone i geografskog položaja; • Mikroorganizmi mogu međusobno pokazivati interakcije. Npr. Aspergillus parasiticus koj stvara izuzet-no opasne otrove u prisustvu Trychothecium roseum smanjuje lučenje alfatoksina. Smanjenje lučenja je veće što je vlažnost i temperatura vazduha veća. SKRIVENE ŠTETNOSTI Skrivene štetnosti se ne koriste i neproizvode namerno, već se stvaraju i u atmosferu oslobađaju: I – U slučaju akcidentata; II -Predstavljaju aditiv ili onečišćenje u drugim hemijskim materijama; • Benzen – onečišćenje toluena • 1,4-dioksan – aditiv trihloretana i trihloretilena • Fosfin i arsin – onečišćenje acetilena • Dioksin – onečišćenje nekih herbicida III – Prilikom sagorevanja; IV – Usled dekompozicije Na kraju treba istaći da je za higijenu rada u evaluaciji potencijalnih ekspozicija štetnim faktorima radne sredine neophodno poznavanje i njihovih interakcija i izvora skrivenih štetnosti i opasnost.