Ispovijesti

Higijena rada je preventivna medicinska grana u okviru medicine rada

Higijena rada je preventivna medicinska grana u okviru medicine rada koja na bazi naučnih saznanja, praktičnih mera i postupaka obezbeđuje visoku radnu sposobnost i sprečava nastanak profesionalnih oboljenja i drugih oštećenja zdravlja vezanih za radni proces. U najširem smislu to je opšta higijena primenjena na ljude u procesu rada. Ona obuhvata čoveka pojedinca i grupe radnika u radnom procesu, na radnom mestu i u ambijentu u kome se rad odvija.

PREDMET RADA

U početku se higijena rada bavila higijenom radnog mesta, kasnije i radnom sredinom, a zatim je polje svoje delatnosti proširila na ishranu, mentalno zdravlje, uslove odmora i rekreacije, stanovanje i socijalne aspekte vezane za radni proces. Zahvaljujući razvoju nauke i tehnike u mnogim privrednim granama naporan fizički rad je sve manje zastupljen, ali se zato povećalo psihičko opterećenje radnika i potreba za određenim znanjem i navikama, što se prethodno mora obezbediti školovanjem radnika. Da bi određene poslove mogao obavljati uspešno i bezbedno, radnik mora posedovati posebne psihofizičke osobine.

Zato se u okviru higijene rada razvijala profesionalna orijentacija i selekcija kao preventivna grana. PROFESIONALNI ŠTETNI FAKTORI Kada karakter rada i radna sredina imaju negativni uticaj na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenih, to znače da postoje profesionalni štetni faktori u radnoj sredini. Kao profesionalno štetni faktori, pored fizičkih, hemijskih i biloških, javljaju se i brojni drugi činioci koji narušavajući konfor u radnom procesu, dovode do promene zdravstvenog stanja i radne sposobnosti.

Tu spadaju neracionalna organizacija rada i odmora, nepovoljni psihosocijalni odnosi u kolektivu, nerešeni estetski i ergonomski uslovi rada, neadekvatna ishrana, nepovoljna dužina radnog vremena i niz drugih konponenti bitnih za formiranje zdrave radne sredine.

NAČIN RADA

U praktičnom delu higijena rada rešava pitanja sanitarnog nadzora u proizvodnji putem periodične kontrole i merenja uslova rada i profesionalnih štetnih faktora u fabrikama i drugim proizvodnim ustanovama. Veliki značaj ima i sanitarni nadzor nad projektovanjem, izgradnjom i rekonstrukcijom proizvodnih objekata. U saradnji sa tehničkim službama higijena rada rešava pitanje ambijentalnog monitoringa, a koristeći princip fiziologije rešava ergonomske probleme radnog mesta.

ZADACI HIGIJENE RADA

1. Otkrivanje, identifikacija i kvantifikacija fizičkih, hemiskih i bioloških faktora u radnoj sredini i njihova evaluacija.

2.Evaluacija drugih faktora uslova rada i radne sredine koji deluju na organizam kao stesori

3. Predlaganje mera za poboljšavanje uslova rada i smanjivanje rizika od nastanka profesionalnih oboljenja i povreda na radu.

4.Izučavanje i predlaganje mera za obezbeđenje fizioloških uslova rada u toku radnog procesa uz prilagođavanje tehničkih sistema i tehnologije ljudskim mogućnostima (ergonomija rada i radne sredine).

EKOLOGIJA RADA

Ekologija rada je orijentisana na područje radne sredine i obuhvata:

1. Procenu bioloških zahteva radnog mesta;
2. Prepoznavanje i identifikaciju štetnosti;
3. Evaluaciju i kontrolu.

OSNOVNI PRINCIPI PRI ISPITIVANJU RADNE SREDINE
• Evaluacija;
• Kvantifikacija prepoznate nokse (metodom ličnog, ambijentalnog, biološkog i medicinskog monitoringa);
• Kontrola (iznalaženje metoda za eliminaciju i redukciju štetnosti).

error: Content is protected !!