• Povećanjem spoljnog pritiska otežava se inspirijum, uz istovremeno povećanje otpora u respiratornim putevima (zbog povećane gustine vazduha koji se udiše) što zajedno dovodi do: I – ZAMOR PRI DISANJU II – BLOKADE DISANJA – Ukoliko su razlike izrazito visoke.
• Povećanjem atmosferskog pritiska povećava se pO2 u udahnutom vazduhu što dovodi do hiperoksije. III – HIPEROKSIJA
• Hiperoksija predstvlja povećanje količine rastvorenog O2 u krvi. Izaziva niz poremećaja kao:
1. BRADIKARDIJA
2. BRADIPNEJA – Sve do potpunog prestanka disanja
3. EPILEPTIFORMNI GRČEVI – pri pritisku iznad dve atmosfere
4. GUBITAK SVESTI
5. OŠTEĆENJE PLUĆA – pri dugotrajnom udisanju O2 pod povećanim pritiskom u vidu – Oštećenja alveolarnog epitela – Inflamacije disajnih puteva – Edema pluća (ređe) – Pojave hijelinizacije pluća 6. AZOTNO PIJANSTVO – javlja se usled povećanja količine rastvorenog azota u organizmu nastalo kao posledica povećanja atmosferskog pritiska. BIOLOŠKO DEJSTVO SNIŽAVANJA BAROMETARSKOG PRITISKA
• Kao posledica prelaska iz sredine sa višim u sredinu sa nižim barometarskim pritiskom može doći do četiri vrste poremećaja (sindroma) u organizmu čoveka. SINDROM ŠIRENJA GASA • Nastaje usled širenja gasova zatvorenih u telesnim šupljinama pri snižavanju spoljnog pritiska. 1. GASTROINESTINALNA NADUVENOST (Visinski meteorizam)
• Nastaje zbog širenja gasova u želudcu i crevima. Uzrokuje Naduvenost, Bolove, a može nastati i Kolaps 2. BAROOTITIS MEDIJA I BAROSINUSITIS
• Nastaje zbog širenja gasova u srednjem uvu i sinusima. Ova pojava se naročito često sreće kod zapušenosti Tube auditive i komunikacija između paranazalnih šupljina. Do oboljenja dolazi usled stvaranja podpritiska u pomenutim šupljinama koji izaziva transudaciju tečnosti i zapaljenje. 3. DENTALGIJA
• Nastaje usled širenja gasa u šupljim ili slabo saniranim karioznim zubima. SINDROM VISINSKOG TKIVNOG EMFIZEMA
• Nastaje usled hladnog vrenja tečnosti pri sniženom barometarskom pritisku (prelaska telesnih tečnosti u gasovito stanje). Tačka ključanja vode za temperaturu od 36,50 C (telesna temperatura) odgovara barometarskom pritisku od 47 mmHg. Takav pritisak vlada na visini od oko 19200 m. Na toj visini nastaje hladno ključanje telesnih tečnosti. SINDROM IZLAŽENJA GASA (Dekompresioni sindrom)
• Ovaj sindrom nastaje kod: 1. HIIPOBARIČNE DEKOMPRESIJE – Prelazak iz sredine sa normalnim u sredinu sa sniženim barometarskim pritiskom (Npr. kod avijatičara pri penjanju na velike nadmorske visine). 2. HIPERBARIČNE DEKOMPRESIJE – Prelazak iz sredine sa povišenim u sredinu sa normalnim barometarskim pritiskom (Npr. Pri naglom izlasku radnika iz kesona ili izranjanju ronioca i podmornica).
• Za vreme boravka u sredini sa višim barometarskim pritiskom povećava se saturacija krvi i tkiva azotom. Rastvorljivost azota najveća je u lipidima zbog čega se pri dekompresiji prvi poremećaji javljaju upravo u tkivima koja su bogata lipidima (potkožno tkivo, cevaste kosti, mijelinski omotač nerava i sl).
• Pri postupnom smanjivanju barometarskog pritiska azot se oslobađa iz tkiva i putem linfe i krvi dospeva u pluća, odakle se izbacuje u spoljnu sredinu.
• Pri naglom smanjivanju barometarskog pritiska (npr. naglo izranjanje, naglo penjanje na veliku visinu) dolazi do burnog oslobađanja azota u tkivu u vidu mehurića koji vrše kompresiju na okolne kapilare čime remete cirkulaciju i izazivaju ishemiju. Kao posledica ishemije nastaju poremećaji tkivnog metabolizma u intracelularnim prostorima što u krajnjem slučaju dovodi do nekroze tkiva.
• Mehurići azota mogu se mogu naći i u samim krvnim sudovima, češće venskim, ali i arteriskim što ima za posledicu gasnu embolizaciju i nekrozu tkiva distalno od mesta začepljenja zahvaćenog krvnog suda.
• Po drugoj teoriji stvoreni mehurići azota dovode do kidanja masnog tkiva pri čemu oslobođene kapljice masti linfnim putem dolaze u krvotok i začepljuju sitne krvne sudove (masna embolija). • Dekompresioni sindrom može se manifestovati kao kesonska bolest i bolest avijatičara. SINDROM HIPOKSIJE
• Nastaje kao posledica smanjenja parcijalnog pritiska kiseonika u vazduhu koji se udiše. Javlja se pri penjanju na visine iznad 4000m. Smanjenje pO2 u alveolarnom vazduhu dovodi do hipoksične hipoksije, koju uvek prati smanjenje oksihemoglobina u arteriskoj krvi i hipoksemija.
• Kod ronioca i radnika u kesonima (Kesonska bolest) dominantan je dekonpresioni sindrom, drugih sindroma nema, dok kod avijatičara mogu da se jave sva četiri sindroma.
