Od jutra do mraka Šumadinka Milesa (25) brine o svojim kravama, najmlađa je gazdarica farme krava!

Milesa Radojević (25) iz sela Brančić u okolini Ljiga najmlađa je gazdarica farme krava u Srbiji. Obožava selo, a nije joj ništa teško kad voli posao kojim se bavi. Ali ima samo jedan veliki problem. Niko neće da radi na selu, već svi muškarci koji je zovu hoće da se žene njom!

Nikad ne bih radila za “siću” u gradu Ne vidim razlog zašto bih tražila posao u gradu da radim kod privatnika za neku “siću”, kada na selu imam već razrađen posao Milesa Radojević

Kako kaže, posao na selu nije lak, ali kada radiš ono što voliš, ne osećaš umor.

– Generacijama unazad moja porodica bavi se poljoprivredom. Oduvek sam volela da pomažem u seoskim poslovima i zato nikada nisam dovodila u pitanje da li ću nastaviti porodičnu tradiciju. Već sa 16 godina preuzela sam na sebe vođenje farme. Ubrzo sam podigla i kredit kako bih proširila posao, jer nismo mogli da sastavimo kraj sa krajem. Porodični posao podigla sam na noge i sada na našoj farmi ima čak 80 grla stoke. Gajimo krave, telad, bikove i junice. Da je lako raditi na selu – nije, ali kada voliš to što radiš ništa ti ne pada teško – kaže Milesa i dodaje: što radiš ništa ti ne pada teško – kaže Milesa i dodaje:

– Iako u današnje vreme mladi u velikom broju beže iz sela, ja ne planiram da se selim u grad. Ne vidim razlog zašto bih tražila posao u gradu da radim kod privatnika za neku “siću”, kada na selu imam već razrađen posao. Nimalo nije lako, radi se od jutra do mraka, ali ja obožavam selo! Volim da brinem o životinjama i ovaj posao me u potpunosti ispunjava. Umem da otelim kravu, šta više obožavam to da radim, a trenutno pohađam kurs za veštačko osemenjivanje krava kako bih i to naučila – ističe Milesa.

Ćerka će krenuti mojim stopama Milesa Radojević kaže da njena deca takođe obožavaju selo i jednog dana naslediće porodični posao. – Imam šestogodišnjeg sina i ćerku, koja je napunila osam godina. Oni takođe jako vole našu farmu, brinu o životinjama i ne postoji mesto gde bi radije živeli nego ovde.

Iako su mali, dosta mi pomažu u seoskim poslovima. Donose seno, a ponekad i hrane životinje. Moja ćerka čak često ume da kaže da ako brat ikada bude želeo da se odseli u grad, ona će, kao i ja, ostati sama da se brine o farmi – ističe Milesa.

Kako kaže, njen radni dan traje od prvih zrakova sunca, pa sve do mrklog mraka. – Ustajem ranom zorom da bih dala kravama seno, a onda sedamo da ih muzemo. Kad to završimo, sve aparate moram detaljno da operem kiselinama. Dešavalo se da ostanem u štali i do 3 sata ujutru, ali sve mora da se uradi kako treba jer od ovog posla hranim celu porodicu.

Teško je. Ima dana kada mi se od umora vrti u glavi, nije mi dobro, ali znam da moram! Sa druge strane, kad imam radnika koji mi pomaže, sve bude lakše. Tada kad završim posao i namirim stoku, stignem da odem i do grada u provod. Uvek su nam potrebni radnici, ali danas je jako teško naći čoveka koji hoće da “zasuče rukave” i radi – kaže Milesa.

Ova mlada poljoprivrednica naišla je na neočekivan problem. Naime, kada postavi oglas da traži radnika, muškarci se masovno javljaju da se ožene njom. – Kada postavim oglas za posao, većina odgovora su muškarci koji hoće da se žene! Ja tražim vrednog radnika koji za poštenu platu hoće da radi, nudim čak i smeštaj i hranu, ali oni to ne žele.

Meni je to smešno i ne uzimam ih za ozbiljno. Muža ne tražim preko oglasa, već samo radnika. Dešavalo se čak da dođu, rade nekoliko meseci, a onda mi kažu: “Ja nemam nikakvu korist da radim, ja hoću da budem s tobom.” Nudim posao, a ne ljubav, svi koji su se nadali tome, brzo su otišli – rekla nam je Milesa.